Закључци • 9.4.2025.

УНАПРЕЂЕЊЕ РАДА ГРАЂЕВИНСКЕ ИНСПЕКЦИЈЕ У СРБИЈИ – СТУДИЈА СЛУЧАЈА НОВИ САД

Пад надстрешнице зграде Железничке станице у Новом Саду, 1. новембра 2024., где је један од критичних фактора који је допринео трагедији, био несавестан рад и пропусти у поступању грађевинске инспекције, где су уочени велики проблеми у функционисању система и контроли израде овако комплексних инфраструктурних пројеката, указује на хитну потребу унапређења система грађевинске инспекције, кроз системске реформе, технолошку модернизацију и јачање капацитета. Ова студија случаја ће се бавити кључним елементима где постоји простор за унапређење и оптимизацију рада.

1. Дигитализација и коришћење технологије

Република Србија већ дужи низ година развија систем еУправе који би требао да допринесе убрзању протока информација између корисника и службеника јавне управе, како по вертикали, тако и по хоризонтали. У овом случају се користи ЦИС (Централни Информациони Систем), који између осталог представља веома битан елемент, поготово у раду грађевинске инспекције. Како је надлежни орган, према члану 32. Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем („Сл. Гласник РС“, бр.96/2023), цитирам „у обавези да по потврђивању пријаве радова, без одлагања, кроз ЦИС обавести надлежну грађевинску инспекцију о поднетој пријави радова и омогући јој увид у комплетан предмет у вези са том изградњом преко ЦИС-а“ крај цитата, није јасно како смо дошли до ситуације у којој грађевинска инспекција у случају пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду није обавила нити један инспекцијски надзор.

Како би се унапредио рад грађевинске инспекције, и комуникација са надлежним органима, предлаже се хитно унапређење ЦИС-а са елементима за праћење радова у реалном времену и аутоматско генерисање извештаја, у овом случају БИМ технологије, где је Република Србија кренула са припремом за примену још 2018. године, али се имплементација одлаже, тако да је тренутни рок 2028.

Још један битан елемент је формирање Геопортала за грађевинску инспекцију у виду интерактивне мапе која приказује све активне пројекте, дозволе и инспекцијске налазе, и која ће бити у пуном обиму доступна јавности. Ово ће омогућити укључивање независних стручњака и цивилног друштва у надзор (нпр. кроз омогућавање грађанима да пријаве неправилности путем портала).

За ова предложена унапређења постоји технички и људски капацитет у оквиру јавне управе, да се у најкраћем року примене, и искористе за унапређење праћења инфраструктурних радова.

2. Јачање кадровских капацитета

Република Србија не поседује довољан број грађевинских инспектора, поготово за комплексне инфраструктурне пројекте, тако да је неопходно у оквиру струковних удружења и академске заједнице генерисати специјализовану обуку инспектора и њихову сертификацију у савременим методологијама рада.

У оквиру јавне управе је потребно направити план попуне кадрова и запошљавања/обуке стручњака из области инжењерства, геологије и заштите животне средине, како би се на најефикаснији начин унапредили инспекцијски тимови.

За ова унапређења постоје и технички и људски капацитети у оквиру струковних удружења и универзитетске заједнице, тако да је могуће да се примени у року од 6-12 месеци.

3. Реформа законског оквира

Неопходно је враћање одредаба о вршењу инспекцијског надзора на ниво пре измена и допуна Закона о планирању и изградњи из 2014. године, где је пријава радова приоритетно ишла грађевинској инспекцији, као и децентрализација и већа аутономија ситема грађевинске инспекције, поготово у делу самосталности у одређивању планова редовне контроле, као и увођење и примену строжијих санкција за кршење прописа, поготово правним лицима, где би требало увести поред високих казни и забрану рада и одузимање лиценци предузаћеима са вишеструким прекршајима.

У оквиру Закона о планирању и изградњи применити одредбе и процедуре програмског и пројектног менаџмента, где би се максимално искључио утицај спољних фактора на струку и јасно дефинисале обавезе и одговорности инвеститора, извођача и пројектанта у свакој фази извођења инфраструктурних пројеката.

За ова унапређења је потребна политичка воља и сагласност на највишем нивоу за измене и унапређења Закона о планирању и изградњи што тренутно није могуће, јер је постојећа политика у задњих 12 година мењала законски оквир углавном у корист инвеститора и убрзања извођења пројеката, умањујући транспарентност рада, контролу квалитета и примену прописа који гарантују безбедност коришћења.

4. Проактивни приступ заснован на анализи ризика

Потребно је променити приступ рада грађевинске инспекције, и успоставити фокус на рану превенцију. Инспекцијске контроле је потребно увести и у фазе планирања и пројектовања, а не само током изградње. Кроз анализу ризика, успостављање приоритетне провере пројеката са високим ризиком, који се односи на трусна подручја, плавна подручја, еколошки осетљиве локације и слично.

Потребно је увезивање грађевинске инспекције са релевантним институцијама (нпр. Агенција за заштиту животне средине), јавним предузећима и властима на локалу ради хоризонталне сарадње и посебно контроле свих аспеката пројекта који су регионално специфични. У оквиру ових активности потребно је извршити унапређење ЦИС-а да повезује локалне и републичке базе података из различитих институција (разне дозволе, услови, еколошке процене и анализе), како би се ефикасно имплементирала међуинституционална сарадња.

5. Независне ревизије и међународни стандарди

У рад инспекцијских органа потребно је увести обавезне ревизије од стране међународних сертификационих тела (нпр. ИСО стандарди за управљање пројектима). Ово треба спровести кроз израду стратегија и акционих планова за примену, као би се остварила пуна сарадња и успоставила компатибилност са ЕУ институцијама кроз програме за трансфер знања и примену метода стандардизованог управљања пројектима.

За ова унапређења је неопходна политичка воља и јасна одређеност власти ка пуној примени ЕУ стандарда приликом припреме и имплементације инфраструктурних пројеката

6. Дугорочна едукација и постизање финансијске одрживости

Потребно је обезбедити дугорочну финансијску стабилност и одрживост примене свих предвиђених унапређења, кроз повећање буџета инспекције. То је могуће извести у краћем року кроз реформско финансирање и ЕУ фондове за набавку опреме и обуку, кроз организацију радионица за инвеститоре, извођаче и пројектанте о новим прописима и стандардима. Дугорочно би требало размишљати о додатном финасирању из буџета, јер ће се користи од овако унапређеног система контроле вишеструко исплатити кроз године, као и кроз успостављање додатних такси за контролу великих пројеката које би требало да плаћају инвеститори.

7. Пост-конструкцијски мониторинг

У рад грађевинске инспекције, као и редовне годишње планове увести обавезно праћење стања новоизграђених објеката у периоду од 5 до 10 година након изградње, ради отклањања евентуално накнадно уочених недостатака и проблема у експлоатацији.

Увести у оквиру грађевинске инспекције и обавезно праћење одржавања комплексних инфраструктурних објеката са системом планираних радова на сваких 5 до 10 година, како би се ти трошкови планирали и обезбеђивало редовно и ванредно одржавање током експлоатације.

За ова унапређења постоје и технички и људски капацитети у оквиру струковних удружења и универзитетске заједнице, тако да је могуће да се примени у средњорочном року од 12-24 месеца.

ЗАКЉУЧАК

Кључ успеха унапређења рада грађевинске инспекције у Србији лежи у комбинацији (а) доследности примене струке, (б) транспарентности рада, и (в) планирања и предвиђања – превенције. За сада постоје и технички и људски капацитети да се највећи део ових препорука одмах, или у најкраћем року примени, али без политичке воље, прихватања струке, као и пуне подршке јавности, ова унапређења неће бити нити ефикасна нити одржива. Хитност примене је веома актуелна, јер велики урбани пројекти, Београд на води и Експо, као и инфраструктурни пројекти националног значаја, као што су изградња ауто-путева и железнице, да не причамо о новим енергетским постројењима, захтевају пуну пажњу стручне јавности, и примену најсавременијих стандарда како би се избегле евентуалне несреће, и спречила корупција.