Закључци • 21.5.2025.

НАДСТРЕШНИЦА ЈЕ ПАЛА, МНОГИ НЕ ЗНАЈУ ЗАШТО

Државни сигнал, приватна стварност

Ана Мартиноли, професорка Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду

Када је надстрешница у Новом Саду пала, прва питања била су – како и зашто се то десило? На њих, огроман део грађана Србије, ни данас нема одговоре. А питања се множе – како су радови уговарани, како су текли, ко су одговорне компаније и појединци, шта су последице тих послова?

Медијско тржиште у Србији је дубоко подељено. Према истраживању Media Ownership Monitor и подацима из 2023. године, висок ризик постоји у категоријама крос-медијске концентрације власништва,  као и политичке и државне контроле над медијима и медијском инфраструктуром. Државна компанија, Телеком Србија, важан је део овдашње медијске слагалице, од које зависи и перцепција стварности. Познавање и разумевање развоја и раста ове компаније, њеног ширења на области медијске продукције и дистрибуције, активног учешћа у консолидацији, укрупњавању медијског тржишта – све то помаже у бољем разумевању процеса контроле информација, јачања или слабљења одређених наратива.

У случају пада надстрешнице у Новом Саду, извештавање телевизијских канала који су, директно или индиректно, повезани са Телекомом, обележиле су бројне аномалије – изостављање кључних чињеница, минимизирање одговорности кључних лица, ускраћивање контекста и игнорисање јавног сентимента поводом ове трагедије. Пословни потези и ширење Телекома у протеклим годинама показује да су, врло често, уместо профитног, примарни мотиви иза ових активности били ширење утицаја, консолидовање и контрола медија. Паралелно, дешава се “утишавање” канала који критички и професионално извештавају о контроверзним темама, корупцији и организованом криминалу – доступност канала Н1 и Нова С системски се смањивао из године у годину, закључно са недавним “скидањем” из понуде Тотал ТВ-а што је губитак од око 300.000 гледалаца.

Ово није само питање тржишта – то је питање демократије, слободе говора и вишеструких извора информисања. Европска комисија је у својим извештајима за 2022. и 2023. годину упозорила да Србија мора побољшати слободу изражавања, као и да омогућавање повратка државе у власништво медија последњим сетом медијских закона није на линији добрих пракси. Према различитим професионалним и стручним изворима, овим је отворена могућност легализације претходног незаконитог поступања Телекома и утицаја на медијску сцену. Контролишући дистрибуцију, власништво медија и садржај, Телеком обликује јавни дискурс, маргинализује критичке гласове и јача провладине наративе. Његова доминација, уз државну подршку, гуши конкуренцију и медијски плурализам. Телекомово власништво више медијских кућа, међу којима су и Euronews и Bloomberg Adria, као и индиректна контрола првенствено спортских и забавних канала, омогућава му да обликује јавни дискурс.

Дајући приоритет популарном садржају, попут фудбала, Телеком привлачи публику платформама које искључују критичке гласове, јачајући провладине наративе. Шта ово значи за грађане Србије? Када информације контролише једна компанија, попут Телекома, истина постаје луксуз. Грађани губе способност да разумеју стварност и доносе информисане одлуке. Питање није само зашто је надстрешница пала, већ шта је све до пада довело, које институције су заказале, зашто нисмо чули целу причу – и зашто истину не добијамо, иако плаћамо нашим новцем, јавним новцем, најутицајнијег кабловског оператера у Србији.

Ко контролише канале, контролише истину

Огњен Радоњић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду

Методолошки гледано, први корак у анализи концентрације на тржишту, односно евентуалног постојања монопола јесте истраживање удела појединачних предузећа или корпорација у укупно оствареним приходима на тржишту.

У питању су укупни приходи од производње генерисани на домаћем тржишту. Мана овог приступа је то што на основу расположивих података није могуће раздвојити приходе кабловске дистрибуције медијских садржаја од осталих извора прихода, пре свега мобилне телефоније и интернета.

Али то важи како за Телеком (без ћерки фирми попут оних у Црној Гори, Косову. Републици Српској, Македонији, Juneta, Arena Channels), тако и за за Јетел (Yettel), док СББ има фиксну телефонију. Ово је случај и код свих других оператера који имају и друге пословне активности осим дистрибуције медијског садржаја путем кабловске телевизије. Такође, Пошта није узета у обзир будући да има врло мали број корисника и већину прихода генерише из других извора.

Подаци о кабловским дистрибутерима преузети су од РАТЕЛ-а (додељује дозволе за кабловску дистрибуцију) и приходима за 2023. године из АПР. За све осим за Телеком постоје подаци о приходима за 2024. годину, тако да нисмо могли да анализирамо прошлу годину, чиме се ситуација битно не мења.

Као што видимо на графикону 1, убедљиво највеће приходе од производње на домаћем тржишту у 2023. години генерисао је Телеком у износу од 100 милијарди динара. Следе, Јетел (46), СББ (27), Орион (6) и Сат-Тракт (2). Гледано по уделу у укупно генерисаним приходима на домаћем тржишту, доминантну позицију заузима Телеком са уделом од чак 55 одсто и он једини има сву неопходну инфраструктуру у свакој општини у Србији. Следе Јетел са уделом од 26 одсто, СББ 15 одсто, Орион 3,2 одсто и Сат-Тракт 1,1 одсто.

Графикон 1. Укупно генерисани приходи кабловских оператера (у млрд. динара) и њихов удео у укупно генерисаним приходима у 2023 (у %)

Концентрација укупно генерисаних прихода изразито је висока. Тако, Телеком генерише више од половине укупно остварених прихода (55%), прва три оператера (Телеком, Јетел и СББ) 95 одсто, а првих пет оператера (плус Орион и Сат-Тракт) 99 одсто. Сви остали заједно, више од 20 оператера, генеришу око 1 одсто остварених прихода.

Не мање важно, сматрамо да је од великог значаја обратити пажњу на доступност садржаја јер су од телевизијских канала, поред Инсајдера, једино Н1 и Нова С објективно извештавали о паду надстрешнице и утврђивању одговорности за ову трагедију. Конкретно, на графикону 2 се може видети да нико од оператера, осим СББ-а, не нуди ТВ канал Нова С. Речју, удео оператера који не нуде ТВ канал Нова С у укупно генерисаним приходима у 2023. години износи 85 одсто. Исто тако, нико од оператера, осим СББ и Ориона, не нуди ТВ канал Н1. Стога, удео оператера који не нуде ТВ канале Н1 и Нова С у укупно генерисаним приходима у 2023. години износи 82 одсто.

Графикон 2. Доступност канала који су објективно информисали о паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, на основу генерисаних прихода у 2023. години.

Занимљиво, од фебруара 2025. године исти власник СББ-а и Јетел-а је мобилни оператер из Емирата – Етисалат. Поставља се питање зашто је у фебруару ове године, након продаје Етисалату, СББ одмах у своје канале укључио медијске садржаје које дистибуирају сви остали кабловски провајдери (Информер, Курир, Тањуг, итд), док Јетел и данас није уклучио Н1 и Нова С.

У овом тренутку, не мислимо да се ова одлука приватне корпорације може објаснити профитним мотивима. Исти је случај са Телекомом, који је акционарско друштво у власништву државе око 75% и малих акционара, грађана Србије са око 25%. Циљ компанија, по закону, мора бити максимизација профита. Пошто Телеком не укључује у своју понуду ТВ канале Н1 и Нова С, при чему ову одлуку барем малим акционарима није оправдао било каквом анализом профитабилности, сматрамо да Телеком злоупотребљава своју позицију у корист интереса партија на власти.

Такође, напомињемо да се ситуација у 2025. години додатно погоршала јер је Телеком купио од СББ-а Тотал ТВ, преузео још око 300 хиљада корисника и истог тренутка из понуде изузео Н1 и Нова С.

Да ли грађани Србије финансирају злоупотребе Телекома?

Душан Добромиров, професор Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду

Пословање Телекома Србије базирано је на остваривању политичких утицаја, а не на стицању профита, што би по дефиницији требало бити улога једног акционарског друштва. По подацима Централног Регистра за HoV, Телеком је у власништву Републике Србије са око ¾ броја акција и малих акционара са око ¼ броја акција које носе право гласа и право на дивиденду. Оваква структура власништва злоупотребљава се од стране извршне власти, па је Телеком Србије по потреби некад државно предузеће, а некада акционарско друштво. Како би се прикрили подаци о пословању Телекома, влада премијера Александра Вучића доноси 2015. године измене Закона о предузећима. Те измене односиле су се искључиво на Телеком и омогућиле су, уз ретроактивну примену, да ово акционарско друштво буде изнад закона. Сва правила и норме које важе за корпорације у целом свету, па и у Србији (укључујући ту НИС и Аеродром Никола Тесла) не важе за Телеком.              

Упоредна анализа финансијских извештаја Телекома и сличних компанија у региону (Мађарска и Хрватска) показује да Телеком значајно заостаје у пословним резултатима, ако посматрамо стопу профита из основне делатности. Стопа профита из основне делатности (operational EBITDA margin) код анализираних телекомуникационих компанија износи око 12%, док је код Телекома та стопа негативна. Како би се Телеком прилагодио наративу о успесима српске економије, укупни приходи се фиктивно увећавају књиговодственим триковима, а дешавају се и продаје имовине које се приказују као ванредни приходи. Новчани токови Телекома показују проблеме у ликвидности па је компанија принуђена да се стално задужује код банака и на финансијском тржишту, често уз гаранције буџета Србије.  Прошле године се Телеком задужио емитовањем обвезница у вредности од 900 милиона долара преко берзе у Даблину и то је представљено српској јавности као успех. Док телекомуникационе компаније у региону праве профит својим власницима, Телеком се поноси тиме што се задужио. Овакво нетржишно понашање наноси штету грађанима Србије на још два начина, поред описаног негативног утицаја на медијски плурализам.

  1. Тиме што се дају државне гаранције дуговима једне корпорације, сви грађани Србије доводе се у позицију жиранта. Лоше пословање Телекома намириће се из буџета, ако Телеком не буде у стању да врати дугове. Тиме ће буџет Републике Србије остати ускраћен за новац који је потребан за пензије, здравство, образовање и друге важне делатности које се финансирају јавним средствима. 

Сви анализирани подаци показују један забрињавајући пословни положај Телекома, који се може додатно погоршати актуелним трендом уплитања Телекома у уређивање медијске слике у Србији.