Штета већа од планираног трошка реконструкције

Сваког дана путници Србијавоза по разним основама изгубе више од 35.000 евра, тако да су укупни губици већ достигли 4,2 милиона евра и већ сада су за милион евра виши од свих трошкова реконструкције Железничке станице, које је ЦИП проценио на 3,1 милион евра.

Након урушавања надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024, која је усмртила 15 људи, а две особе су тешко повређене и још су на лечењу, поставило се питање одговорности у ланцу доношења одлука, искључивања јавних набавки, надувавања цена и последично јављања корупционог плена који се, како би се максимизирала разлика између наплаћене цене и трошкова, великим делом заснива на ангажовању некомпетентних и нестручних предузећа и лица. Додатно, нужно је водити рачуна о грађанскоправној одговорности, односно обавези накнаде штете услед урушавања надстрешнице, па и накнада имовинске и неимовинске штете жртвама у које спадају сродници погинулих и тешко повређених, али и стварна штета и измакла добит Железница Србије.

Процена стварне штете још није утврђена, али она подразумева и пројектовање нове надстрешнице која би задовољила грађевинске стандарде, прибављање дозвола и услова пројектног задатка, чишћење градилишта, набавку материјала и извођење радова од стране лиценцираних извођача.

Исто тако, није урађен ни рачун измакле добити, односно пропуштених прихода и додатних трошкова због тога што Железничка станица у Новом Саду није у функцији тачно 119 дана, закључно са 27. фебруаром, када ће се овај број Радара појавити на киосцима.

У овом тренутку, осим процене стварне штете, недостају нам подаци на основу којих бисмо могли да проценимо штету услед немогућности отварања путног правца према Будимпешти, као и додатне трошкове за друштво, настале услед некоришћења станице, попут повећане потрошње горива и емисије издувних гасова због повећане употребе путничких аутомобила или аутобуса уместо електричног воза. Ове есктерналије нису укључене у анализу, па је овде конзервативно приказана најмања могућа штета.

Највише губе путници
У овом тренутку је могућа оквирна процена дневне штете за грађане, односно изгубљених прихода грађана који настају због додатног времена које је потребно уложити за транспорт из центра Новог Сада до железничке станице у Петроварадину, као и дневних додатних трошкова за грађане Србије због потребе за додатним ангажовањем Јавног градског саобраћајног предузећа Нови Сад, који је, у складу са уговором који је ЈГСП Нови Сад потписао са предузећем Србијавоз АД Београд, бесплатан.

Такође, оквирно ћемо проценити додатне трошкове за грађане, односно штету за буџет Републике Србије услед смањења прихода компаније Србијавоз АД Београд због тога што је Железничка станица у Новом Саду од 1. новембра 2024. затворена за саобраћај.

Висину економско-финансијске штете настале тиме што се Железничка станица у Новом Саду не користи проценићемо на основу података из завршног рачуна компаније Србијавоз АД Београд за 2023, који је усвојен 30. јануара прошле године на Скупштини акционара тог предузећа.

Измакли приходи грађана Србије заснивају се на подацима о броју путника који су користили Железничку станицу у Новом Саду током 2023, када је воз „соко“ превезао 1.728.967, а „регио“ још 1.893.438 путника. Укупно, те године је ову железничку станицу користило 3.622.405 путника или у просеку 9.924 путника дневно.

Конзервативна процена додатног задржавања сваког путника због немогућности коришћења железничке станице је пола сата. То чини 4.971 изгубљених сати дневно (9.924 путника по 30 минута). Вредност изгубљеног сата ћемо одредити тако што ћемо просечну нето зараду у Републици Србији (без пореза и доприноса) која је, по подацима Републичког завода за статистику, прошле године износила 100.738 динара поделити са 160 радних сати месечно. То нам даје вредност изгубљеног сата од 629 динара или 5,4 евра. Када вредност изгубљеног сата помножимо са бројем изгубљених сат дневно, добићемо да изгубљени приходи грађана услед некоришћења железничке станице износе 26.843 евра дневно (4.971 изгубљених сати пута 5,4 евра).

То, међутим, није све. Додатни трошкови за грађане произлазе због додатног ангажовања јавног превоза у Новом Саду, на терет градских финансија. На траси од Шафарикове улице у центру Новог Сада до Железничке станице у Петроварадину има 76 дневних полазака, по 38 полазака у једном правцу, укупне дужине 4,6 километара. То значи да аутобуси јавног превоза прелазе нешто више од 350 додатних километара дневно, уколико се урачуна и долазак и повратак аутобуса јавног превоза у гаражу (76 полазака пута 4,8 километара). Комерцијална цена једног километра у аутобуском превозу креће се од 1,3 евра па навише (са урачунатом стопом ПДВ-а од 10 одсто), што чини дневни додатни трошак од 455 евра (350 километара пута 1,3 евра). Напомињемо да је ово конзервативна процена, јер су узимане најниже доступне вредности аутобуског превоза.

У структури прихода Србијавоза доминирају субвенције из буџета
Ова рачуница не би била комплетна без обрачуна додатних трошкова грађана због штете за буџет Србије по основу пропуштених прихода Србијавоза. Из званичног финансијског извештаја може се видети да је то предузеће 2023. остварило нето добит од 133 милиона динара, јер су те године укупни приходи били 9.335 милиона, а укупни расходи 9.116 милиона динара. Пословни приходи износили су 8.856 милиона динара и чинили су 94,9 одсто укупних прихода.

Из званичног финансијског извештаја за 2023. произлази и да су приходи од продаје робе и услуга били 3.449 милиона динара (38,9 одсто пословних прихода), приходи од субвенција 5.112 милиона (57,7 одсто), а други пословни приходи 61 милион динара (0,7 процената).

Оваква укупна структура прихода показује да држава значајно дотира Србијавоз, јер субвенције чине чак 54,76 одсто укупних прихода, па ће услед пада сопствених прихода тог предузећа, држава морати више да издваја како би оно могло да функционише.

Може се претпоставити да ће повећано издвајање новца пореских обвезника Србије кореспондирати са смањењем прихода Србијавоза од продаје робе и услуга. Ако конзервативно проценимо да ће немогућност коришћења Железничке станице у Новом Саду смањити приходе од продаје робе и услуга само за 10 одсто, добијамо годишњи износ од 345 милиона динара новца пореских обвезника. То нам даје износ од 945.200 динара (345 милиона динара подељено на 365 дана) или 8.044 евра дневно.

Збирно, наша врло конзервативна процена висине дневне штете услед изгубљених прихода грађана и додатних трошкова које подносе због тога што се Железничка станица у Новом Саду не користи је око 35.342 евра и она подразумева само три претходно израчунате ставке, од којих је прва, највећа 26.843 евра, друга је 455, а трећа 8.044 евра дневно. Коначно, за протеклих 119 дана од 1. новембра прошле до 27. фебруара ове године, изгубљени приходи и додатни трошкови грађана због некоришћења Железничке станице у Новом Саду достигли су 4,2 милиона евра (35.422 евра дневно пута 119 дана) и сваког дана биће све већи. А већ сада су за милион евра виши од свих трошкова реконструкције Железничке станице, које је својевремено Саобраћајни институт ЦИП проценио на 3,1 милион евра.

Пишу Душан Добромиров, професор Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, Владимир Обрадовић, професор Факултета организационих наука Универзитета у Београду и Огњен Радоњић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.