Уместо 330 милиона, потрошили милијарду, а тврде да су уштедели

Кабинет председника Републике Србије, не зна се по ком основу, јер је финансијер градње деонице пруге од Новог Сада до Келебије била Влада Србије, а инвеститор државно предузеће Инфраструктура железнице Србије, својевремено је тражио да се ти радови убрзају, а да би изашао у сусрет том захтеву извођач радова, кинески конзорцијум, који су чиниле компаније CRIC и CCCC, испоставио је нову цену, увећану за додатних 65 милиона долара, подсетила је на конференцији за новинаре 21. маја Анкетна комисија за испитивање одговорности за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.

Том приликом Анкетна комисија доставила је јавности нове доказе, у виду мејл преписке, из које се јасно види да је ненадлежни шеф кабинета ненадлежног председника Србије Ивица Којић, на захтев тадашње министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и потпредседнице Владе Зоране Михајловић, био укључен у преговоре о цени изградње ове деонице пруге.

Истог дана, неколико сати након конференције, реаговала је Зорана Михајловић и на свом Инстаграм профилу написала да је „лаж“ да је Министарство које је са поносом водила „договарало цену реконструкције пруге Нови Сад – Суботица са шефом кабинета председника“. Такође, утврдила је да испада да је крива и зато што је „уштедела новац за градњу пруге“ у износу од 147 милиона долара.

Наравно, прећутала је да новац није уштедела она, јер је те преговоре водила Инфраструктура железнице Србије, што се лако може видети из документације којом Анкетна комисија располаже. Наиме, у свом мејлу од петка 13. априла 2018, Имре Керн, некадашњи државни секретар Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре обавестио је Зорану Михајловић да је у преговорима које је водила Инфраструктура железнице, са тадашњим директором Мирољубом Јевтићем на челу, постигнуто да се цена изградње деонице пруге од Новог Сада, преко Суботице до државне границе спусти за 147 милиона евра, а не долара, како на свом Инстаграм налогу наводи бивша министарка.

Случајно или не, само дан након конференције за новинаре Анкетне комисије, Влада је сменила досадашњег в. д. директора Инфраструктура железнице Владимира Максимовића, који је почетком марта потписао извештај у коме се наводе бројни недостаци и на деоници брзе пруге од Београда до Новог Сада, којом возови саобраћају од марта 2022, о чему је јавност први обавестио Радар.

Надаље, да је у преговоре о цени изградње ове деонице пруге заиста био укључен Ивица Којић, шеф кабинета председника Александра Вучића и то управо на захтев Зоране Михајловић, може се видети из мејла који је она послала шефици свог кабинета Беки Јовић, само пола сата након што ју је Имре Керн обавестио о најновијем договору. Уз честитке свим укљученим у преговоре за тај успех, Михајловић је од Беке Јовић тражила да ту информацију проследи управо Којићу.

Већ првог наредног радног дана, у понедељак, 16. априла 2018, по налогу потпредседнице Владе и ресорне министарке, шефица њеног кабинета прослеђује Којићу мејл некадашњег државног секретара у том Министарству.

Сутрадан, 17. априла, Ивица Којић одговара на мејл и тражи упоредну анализу уговорених цена за деоницу пруге од Београда до Старе Пазове са деоницом од Новог Сада, преко Суботице, до државне границе са Мађарском.

На овај захтев Ивице Којића, истог дана одговорио је некадашњи државни секретар у Министарству Имре Керн који, између осталог, истиче да су „уговором предвиђени врло строги критеријуми везано за примену европских норми, како је то предвиђено и за прву деоницу“. Нажалост, европске норме очито нису поштоване, јер да јесу надстрешница Железничке станице не би се срушила и усмртила 16 недужних људи и деце.

Тиме се спорна преписка не завршава. Дан касније, 18. априла 2018, Зорана Михајловић са своје приватне џимејл адресе (?) обавештава тадашњег државног секретара Керна да су добили одобрење за финализацију уговора са кинеским извођачима. У мејлу она не прецизира ко је дао сагласност за то, али се из дотадашње преписке може претпоставити да је то вероватно одобрио Ивица Којић, шеф кабинета председника Србије.

Вратимо се сада на питање уштеда на овом пројекту и ликовања бивше министарке због смањења трошкова изградње од 147 милиона евра (не долара како она тврди). Подсећамо јавност да је реконструкција и модернизација деонице пруге од Новог Сада до Келебије коштала грађане Србије више од милијарду евра, а пројекат још није завршен. Приликом обрушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, погинуло је 16 особа и једна је тешко повређена, станична зграда у Новом Саду је оштећена и, услед некоришћења зграде, штета износи око 35.000 евра дневно, тако да је до сада нарасла на више од седам милиона евра.

Јавност је можда заборавила, али је 2013. Европска унија бесповратно дала 3,95 милиона евра помоћи Србији да се уради комплетна пројектна и тендерска документација за пројекат реконструкције предметне пруге.

Након тога било је планирано да се пројекат реконструкције финансира делом из бесповратних средстава, делом из повољног кредита. Иницијална процењена вредност наведеног пројекта износила је 330 милиона евра. Процена је да би бесповратна средства износила око 20 одсто или око 60 милиона евра, тако да би Србију цео тај пројекат коштао око 270 милиона евра.

У прилог овој тврдњи говоре подаци наведени у званичном документу Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, који приказује пројекте за 2014. годину.

На страни 47 ове књиге пројеката јасно се наводи да израду пројектне документације пројекта реконструкције и модернизације пруге финансира Европска комисија. Према овом документу, који је потписала Зорана Михајловић, очекивана инвестициона вредност пројекта износи 330 милиона евра.

По напуштању напредњачке камариле, којој се накнадно очигледно вратила, Зорана Михајловић је на „опроштајној“ конференцији за медије као министарка изјавила да неки људи „искоришћавају СНС као свој џубокс за бахаћење и богаћење“. Стога би било упутно да Зорана Михајловић објасни грађанима Србије чији је новац трошила као џубокс, како је за њу милијарда евра, колико је потрошено за пругу од Новог Сада до Келебије, мање од 270 милиона евра, колико је требало да кошта по првобитном пројекту? И како је и шта Србија уштедела тиме што је за градњу те пруге платила три и по пута више него што је првобитно било планирано?

Уз то, правосудним органима Србије и Европске уније остаје да утврде зашто су најпре искоришћена ЕУ средства за почетак пројекта, а онда се одустало од ЕУ финансирања на штету буџета Србије.

Своју објаву на Инстаграм-у Зорана Михајловић полетно завршава речима: „Иако мрзитељи знају само да мрзе, ја их позивам да се радују, јер је ово нешто што остаје свима.“

Да, остаје свима, али не радост, већ велика туга, јер се на тој деоници пруге обрушила надстрешница и убила и тешко повредила недужне људе и децу.

Пишу: Владимир Обрадовић и Огњен Радоњић.