Ко је ангажовао Кинезе по четири пута већој цени

Између осталих, Млађану Динкићу поставили смо конкретно питање зашто је ова власт, чији је он својевремено био део, одустала од првобитног пројекта, по ком је модернизација и реконструкција железнице од Новог Сада до Келебије требало да кошта 330 милиона евра и да се финансира новцем ЕУ и накнадно ангажовала Кинезе по четири пута већој цени.

На конкретно питање, Млађан Динкић одговара: „Такође, све оно што сам радио током мојих мандата у влади, а који су окончани још давног јула 2013. године, нема апсолутно никакве везе са трагедијом која се догодила у Новом Саду 1. новембра 2024. године… Имајући у виду да сам и сам 10 година радио на Економском факултету у Београду, изузетно поштујем професоре и мишљење струке ми је важно, па ме је ‘трпање у погрешни кош’ поводом новосадске трагедије заболело.“

Пошто је Млађан Динкић, како истиче, предавао на Економском факултету те стога цени мишљење струке, чини се да је нужно да му цртамо на папиру да га за горе наведено нисмо ни оптужили.

ЕУ кредити снижавају простор за системску корупцију, због које се надстрешница и обрушила
Појашњења ради, али и да бисмо добацили мало даље од покушаја умивеног обмањивања јавности, ради се о томе да ЕУ кредити подразумевају примену међународних и европских стандарда попут FIDIC-а и PRAG-а, као и Закона о јавним набавкама приликом избора извођача и подизвођача, то јест економичност, ефикасност, транспарентност, обезбеђивање конкуренције и забране дискриминације, једнакости и пропорционалности привредних субјеката, те стога и значајно сужење простора за системску корупцију која је у корену обрушавања надстрешнице.

Потом, Млађан Динкић негира да је био укључен у уговарање свих техничких и финансијских детаља железничких и других инфраструктурних пројеката, те да стога не може да зна цене и прелиминарне вредности пројеката било којих железничких деоница. Пошто је Млађан Динкић, како истиче, предавао на Економском факултету те стога цени мишљење струке, али и да бисмо добацили мало даље од покушаја умивеног обмањивања јавности, истичемо да ми то нигде нисмо ни тврдили.

Конкретно, ми смо реаговали на његову тврдњу да су нетачни наводи „да је на било који начин учествовао у доношењу одлука у вези са реконструкцијом железничке пруге до мађарске границе“ и документовали зашто је та тврдња неистинита.

Надаље, Млађан Динкић негира да руски кредит који је он потписао јануара 2013. има било какве везе са реконструкцијом железничке станице у Новом Саду. Пошто је Млађан Динкић, како истиче, предавао на Економском факултету те стога цени мишљење струке, али и да бисмо добацили мало даље покушаја умивеног обмањивања јавности, истичемо да ми то нигде нисмо ни тврдили, већ само да је једним делом тај кредит био намењен за модернизацију и доградњу пруге од Старе Пазове до Новог Сада.

Занимљиво, Млађан Динкић даље пише да европска средства нису у већој мери коришћена јер су одобрени кредити били у скромним износима. Пошто је Млађан Динкић, како истиче, предавао на Економском факултету те стога цени мишљење струке, али и да бисмо добацили мало даље покушаја умивеног обмањивања јавности, наглашавамо да ми нисмо потегли питање зашто европска средства нису у већој мери коришћена, већ зашто се одустало од првобитног, далеко јефтинијег и транспарентног пројекта, по ком је модернизација и реконструкција железнице од Новог Сада до Келебије требало да кошта 330 милиона евра и да се финансира новцем ЕУ, делом бесповратно, делом из повољног кредита.

Ко је бацио у воду 40 милиона евра бесповратних средстава из европских фондова
Исто тако, Млађан Динкић истиче да је тачно да је 2009. потписао међудржавни споразум са Кином, али и да је потпуна неистина да је он наводно омогућио тајност уговора који се на основу њега закључују. Пошто је Млађан Динкић, како истиче, предавао на Економском факултету те стога цени мишљење струке, али и да бисмо добацили мало даље од покушаја умивеног обмањивања јавности, волели бисмо да нам укаже на место у тексту где смо ми то тврдили.

Сасвим супротно томе, ми смо утврдили да је тајност уговора омогућена Анексом 2 међудржавног споразума са Кином из 2013. и поставили смо питање Млађану Динкићу да ли је његово министарство, док је још увек био на његовом челу, дало позитивно мишљење на овај анекс.

Млађан Динкић је, вероватно у журби, пропустио да одговори Анкетној комисији на питање зашто су из буџета Републике Србије за 2013. изузете гаранције за Европску инвестициону банку за пројекте железнице, иако су те гаранције до 2012. постојале. Пошто је Млађан Динкић, како истиче, предавао на Економском факултету те стога цени мишљење струке, али и да бисмо добацили мало даље од покушаја умивеног обмањивања јавности, волели бисмо да нам каже да ли министар финансија нема утицај на буџет или Железнице Србије нису ово ни тражиле. Да ли је на тај начин Република Србија бацила у воду 40 милиона евра бесповратних средстава из европских фондова и ко је за то крив?

Нажалост, и поред нашироког писанија Млађана Динкића, ово су само нека од питања у низу на која нисмо добили одговор. С друге стране, драго нам је да Млађан Динкић потврђује наше тврдње о преласку са повољног и транспарентног на скупље и потенцијално коруптивно финансирање, упућујући нас на министре задужене за грађевину. Подсетићемо да је ресорна министарка у тренутку доношења ових одлука била Зорана Михајловић која је, непосредно након напуштања Српске напредне странке, изјавила да је СНС као џубокс за богаћење и бахаћење.

Владимир Обрадовић, професор Факултета организационих наука и члан Анкетне комисије

Огњен Радоњић, професор Филозофског факултета и члан Анкетне комисије