Каква је улога Вучића, Динкића и Зоране Михајловић

На конференцији за новинаре одржаној 26. марта, Анкетна комисија је констатовала да би због прихватања скупог и нетранспарентног аранжмана пројекта реконструкције и модернизације мађарско-српске железнице требало испитати Александра Вучића, Зорану Михајловић и Млађана Динкића. Конкретно, преговори о овом пројекту започети су 2008. и он је требало да буде финансиран средствима Европске уније.

Према прелиминарним студијама Луј Бержера, модернизација и реконструкција железнице од Новог Сада до Келебије требало је да кошта 330 милиона евра. Након промене власти, у периоду када је Александар Вучић био први потпредседник, а потом и председник Владе Србије, док је министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре била Зорана Михајловић, а Млађан Динкић министар економије и регионалног развоја, потпредседник Владе, потом и министар финансија, власт је одустала од овог аранжмана.

Због тога ја Анкетна комисија поставила питање како се и зашто нова власт одрекла повољног и транспарентног аранжмана са Европском унијом, који је у себи садржао и бесповратна средства и определила се за нетранспарентан и неповољан аранжман у изведби Кине, а мањим делом и Русије, којој је поверена деоница од Старе Пазове до Новог Сада. У коначници, уместо предвиђених 330 милиона евра, деоница пруге од Новог Сада до Келебије коштала је око четири пута више, а надстрешница на новосадској железничкој станици се обрушила и убила 16 особа и једну тешко повредила.

Шта је Динкић одговорио Анкетној комисији, а шта је прећутао

На ове налазе Анкетне комисије, Млађан Динкић је истог дана реаговао на порталу N1 и у писаном саопштењу навео да је нетачно да је он „на било који начин учествовао у доношењу одлука у вези са реконструкцијом железничке пруге до мађарске границе“. „У време када сам био у Влади тај пројекат није ни постојао, а мој ресор никада нису били саобраћај или грађевинарство“, навео је Динкић, а пренео N1.
Опет, и поред тога што тврди „да на било који начин није учествовао у доношењу одлука у вези са реконструкцијом железничке пруге до мађарске границе“, септембра 2008. Данас је пренео да је у оквиру „Програмa обнове железнице 2“, за коридор 10 Европска инвестициона банка одобрила Железницама Србије кредит од 80 милиона евра. „Програм обнове железница 2 је други кредит који је Европска инвестициона банка у претходне четири године одобрила Железницама. Први кредитни аранжман ЕИБ био је тежак 70 милиона евра, и захваљујући тим средствима ремонтован је 21 километар пруге између Чортановаца и Петроварадина на магистрали Београд – Суботица, изграђене су зграде релејних поставница у Суботици и Александрову са системом сигнално-сигурносних уређаја“, наводи се у тексту.

Надаље, Данас у септембру 2008. још пише: „У модернизацију пруга на Коридору 10 биће уложено око 200 милиона евра, и то ће, судећи према најавама, бити приоритет. Приликом прошлонедељног сусрета са немачким савезним министром за економију и технологију Михаелом Глосом, потпредседник Владе Србије и министар економије Млађан Динкић потврдио је да је модернизација железничког саобраћаја на Коридору 10 један од најважнијих задатака.“

Динкић је том приликом истакао и да је договорена сарадња „Железница Србије и немачких железница у области реализације пројеката на Коридору 10“, да је „немачка влада изузетно заинтересована да се овај коридор модернизује, јер он спаја Европу са Азијом“, да је договорено да се „у наредних 12 до 14 месеци обаве припреме пројеката и изради студија изводљивости у модернизацији пруга на Коридору 10“, те да је од „Министарства спољних послова затражио подршку да Србија добије додатна средства из фондова Европске уније, којима би био финансиран тај пројекат“.

Опет, и поред тога што тврди да „на било који начин није учествовао у доношењу одлука у вези са реконструкцијом железничке пруге до мађарске границе“, месец дана касније, у октобру 2008, Млађан Динкић обавештава јавност да је у Бриселу постигнут договор са немачком владом да српска железница, заједно са немачком железницом (Дојче бан), направи план инвестиција и модернизације железничког Коридора 10, који је један од кључних приоритета Србије у наредним годинама.

„Договорили смо са немачком владом да српска железница заједно са Дојче баном направи план инвестиција и модернизације овог коридора, а помоћ Европске асоцијације железница свакако ће нам добро доћи у наредном периоду. У Удружењу европских железница су нам потврдили важност модернизације овог коридора како би он постао саставни део европских железничких коридора и ми очекујемо подршку нашем захтеву у ЕУ од стране асоцијације европских железница.“, изјавио је тада Динкић, а ту Тањугову вест пренела је и Радио-телевизија Војводине.

Међудржавни уговор са Кином из 2009. и Анекс из 2013, којим се укидају јавне набавке

Опет, и поред тога што тврди да „на било који начин није учествовао у доношењу одлука у вези са реконструкцијом железничке пруге до мађарске границе“, Млађан Динкић у јануару 2013, изгледа, одустаје од европских средстава и као министар финансија и привреде у Москви потписује уговор са руским министром финансија Антоном Силуановим о државном извозном кредиту од 800 милиона долара за потребе Железница Србије, о чему је известила Слободна Европа.

Тим кредитом је, између осталог, планирана реконструкција шест деоница на Коридору 10 у дужини од 112 километара, са пројектованим трошковима у износу од 35 милиона долара и модернизација и доградња пруге од Старе Пазове до Новог Сада у износу од 350 милиона долара. Случајно или не, неких годину и по дана касније, тачније јуна 2014, Млађан Динкић је постао члан управног одбора руске Сбербанке.

Даље, у свом деманту, Млађан Динкић каже да се „лако може проверити“ да у време његовог мандата „финансијски аранжман са Кином у вези реконструкције железнице о коме се сада говори није ни постојао“.

И није постојао финансијски аранжман са Кином за пројекат реконструкције железнице. То Анкетна комисија није ни тврдила. Само питамо зашто се одустало од транспарентних и јефтинијих европских средстава и зашто је потписао уговор са Русима за далеко скупљи кредит.

За крај, интригира да је Млађан Динкић у рекордном року реаговао на извештај Анкетне комисије, док га нисмо чули ниједном да се огласио поводом Вучићевих бројних тврдњи да су документи у вези реконструкције зграде железничке станице у Новом Саду тајни, захваљујући претходној власти, односно управо Млађану Динкићу који је 20. августа 2009. потписао међудржавни уговор о економској и техничкој сарадњи са Народном Републиком Кином.

Ствар је у томе што је тек Анексом 2 овог уговора од 26. августа 2013. искључена обавеза расписивања јавног надметања, чиме су створени услови за укидање конкуренције и бујање нетранспарентности, па самим тим и небезбедних објеката, системске корупције и криминала.

Овај анекс је као министар спољних послова потписао Иван Мркић, али он није могао бити потписан без одлуке Владе, на челу са премијером Ивицом Дачићем и првим потпредседником Александром Вучићем, о чему је Радар писао пре више од два месеца.

Елем, у свом одговору Анкетној комисији, Млађан Динкић наводи да му је мандат у Влади „окончан у јулу 2013. године“, те стога остаје да виси у ваздуху питање да ли је његово министарство, док је још увек био на његовом челу, дало позитивно мишљење на овај анекс. Руку на срце, само дан пре потписивања овог анекса, Динкић је именован на позицију заменика председника Комитета Владе за сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима, о чему је јавност известио и РТС.

Свакако, позивамо Млађана Динкића да се јави Анкетној комисији уколико је вољан да помогне у расветљавању целог овог случаја.

Владимир Обрадовић, професор Факултета организационих наука и члан Анкетне комисије

Огњен Радоњић, професор Филозофског факултета и члан Анкетне комисије