Закаснела дорада исцепкане истраге о паду надстрешнице

Да се смрт 16 људи и тешко повређивање једне девојке од урушене надстрешнице наводно реновиране Железничке станице у Новом Саду, догодила на приватном објекту некога ко није близак врху власти, одмах би били ухапшени сви у ланцу одговорности. Тужилац не би дозволио да се лице места помери и битно измени, тим пре што је надлежни грађевински инспектор први пут посетио овај простор тек после трагедије, а затворио га је сутрадан називајући га правим именом – градилиште.

Да је Србија заиста правна држава са владавином права и поделом власти, Врховни јавни тужилац би се обратио јавности и изнео основне правце у којима ће се истрага одвијати. За почетак истраге не би се чекао 21 дан, што је омогућило осумњиченим лицима да утичу на доказе и стварају атмосферу своје невиности различитим јавно изреченим (дез)информацијама са највиших места у држави.

Тако је потпуно ненадлежно лице за истрагу – председник Републике већ први дан саопштио да ће истрагу водити новосадско јавно тужилаштво, а не Јавно тужилаштво за организовани криминал. Сваки дан смо преко јавних сервиса и ТВ са националном фреквенцијом слушали како председник Републике износи најразличитија оправдања и релативизира ову у историји Србије незабележене трагедију: да надстрешница није ни требала бити реновирана, да је пала због старости, да је крива струка, утврдиће се одговорност али ће поступак бити дуг и сложен, по његовом мишљењу за то нема кривице надлежног министра Г.В, који је његов друг а он другове не оставља на цедилу итд.

Поменути министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре који је после три дана ипак одлучио да поднесе оставку, тај чин је искористио да јавно изнесе и образложи тезу да се за овај догађај и његове трагичне последице ни он ни министарство не сматрају нимало одговорним.

У недостатку јавног наступа и продубљенијих информација од стране тужилаштва (није организована ниједна конференција за штампу), од почетка је стварано јавно мњење да цела истрага искључиво зависи од онога на шта се тужилаштво фокусирало – прелиминарно грађевинско вештачење. Чекао се налаз тима вештака по избору декана ФТН у Новом Саду, а потиснути су важни аспекти истраге у оваквом случају – одговорност службених лица и токови новца.

Све су то чињенице и докази који треба да расветле како је уопште дошло до тога да је два пута свечано отварана реновирана станична зграда са највећим оценама модерности и безбедности, према речима политичара који су је отварали и држали говоре тим поводом (Александар Вучић и Маја Гојковић), у стварности, то била необезбеђено градилиште на коме нема одговорности.

У том контексту, јучерашње објављивање одлуке ванрасправног кривичног већа Вишег суда у Новом Саду и штуро саопштење које је прочитала портпаролка овог суда, уз негирање „медијских натписа да суд није поступао ажурно“, изазов је да се са становишта професије и струке поставе бројна питања.

Први, добро је што је овај судски орган вратио оптужницу на допуну истраге јавном тужилаштву, за шта се стручна јавност, па и потписник ових редова, залагала од самог почетка. Међутим, то се морало учинити знатно раније.

Да ли је неко од оних који одлучују свестан да је целокупна истрага и сачињавање оптужнице трајало месец и десет дана, а да је тројици судија са сарадницима требало два и по, односно три и по месеца да закључе да се оптужница мора вратити на дораду, да ли уопште наслућују несразмеру од три дана од доставе одлуке ВЈТ-у да поступи по њиховој наредби у односу на време које је судском већу требало да одлучи и напише образложење решења?

Позивање на законски рок из чл. 337 ст. 1 ЗКП значи да је ванпретресно веће требало да испита оптужницу у року од 15 дана од истека рока за подношења одговора на оптужницу. Тај рок за окривљене, а сви су у притвору или на мери забране напуштања стана, осим окривљеног Г. В. (према изјави његовог адвоката све време се налази у земљи јер је предао пасош), је био осам дана од достављања оптужнице коју су сви требали добити пре или одмах после Нове године.

То значи да су сви рокови за доношење одлуке о оптужници истицали крајем јануара или најкасније почетком фебруара месеца. Како је ово притворски предмет са више лица била је неопходна и нарочита хитност у поступању.

На почетку истраге на предлог ВЈТ Виши суд у Новом Саду одређује притвор свим окривљеним инжењерима по више законских основа, а осумњиченим функционерима само по основу узнемирења јавности, уз то је осумњиченим функционеркама Ј.Т. и А. Д. суд притвор заменио мером забране напуштања стана. Суд је Г. В, одлучујући о жалби његовог браниоца, омогућио одбрану са слободе јер ВЈТ наводно није приложио доказе за основану сумњу. Нове чињенице и околности, према саопштењу суда, тужилац није приложио ни поводом подизања оптужнице.

Како и зашто се тако поступало? Како је могуће да за трећеокривљену А.Д. за идентичан опис извршења крив. дела и доказе има основане сумње, а за њеног наредбодавца другоокривљеног Г.В. – нема? Зар ти пропусти нису били разлог више да тужилаштво, уколико је јединствено и самостално у поступању, а очигледно није, цео предмет упути Јавном тужилаштву за организовани криминал (ЈТОК)?

Због одуговлачења да донесе ову одлуку, прво тужилаштва, па онда и суда, дошло је до тога да боравак у притвору 10 притворених инжењера траје неколико месеци дуже без помака у поступку.

Чак је дошло и до кршења појединих процесних права. На пример, према изјави једног од бранилаца по жалби на решење о притвору суд није донео одлуку у року од 30 дана, тако да је у том року донето ново решење о продужењу притвора, што је према ранијој одлуци Уставног суда озбиљно кршење права притвореног лица.

ВЈТ у Новом Саду је, док се чекала одлука суда која је могла све то да повеже, 31.1. објавило саопштење да Одељење за сузбијање корупције предузима процесне радње у правцу „неког кривичног дела са коруптивним елементима.“ Убрзо се у овај предмет умешала Врховна јавна тужитељка и пребацила га у надлежност Јавног тужилаштва за организовани криминал (ТОК), заједно са поступајућим тужиоцем који је без одговарајућег искуства.

Случај са цепањем надлежности тужилаштва се додатно закомпликовао када се крајем фебруара јавности обратио главни ВЈТ у Београду Ненад Стефановић. У оквиру акције борбе против корупције саслушана је С.К. менаџерка „Инфраструктура ЖС“, као и чланови Комисије за технички преглед ове станице. Истог дана је реаговало ВЈТ у Новом Саду информацијом да су они ову кривичну пријаву одбацили 30.12.2024, између осталог, јер је предметни записник потписао само председник Комисије и што се он искључиво односи на прикључење трафостанице.

Чињеница да једно тужилаштво одбацују кривичну пријаву против неких лица, а друго за исти догађај против истих осумњичених покреће кривични поступак и одређује задржавање, говори о потпуној пометњи која влада тужилаштвом (оцену дао тужилац Врховног ЈТ Г. Илић). Последњег дана фебруара Врховна јавна тужитељка је донела решења којим је овластила ЈТОК да преузме поступање од ВЈТ у Београду, с тим да се списи доставе без одлагања.

Овај налог није спречио главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду да 4.3. обавести јавност да је подигао оптужницу против С.К, председника и члана Комисије за технички пријем, а „у вези са извршењем неколико кривичних дела са коруптивним елементом, која су имала за последицу пад надстрешнице на тој железничкој станици“.

ВЈТ у Београду је уложило приговор на решење о супституцији Врховног ЈТ надлежној комисији Високог савета тужилаштва, који је 4. маја ова комисија одбила (јавност не би била обавештена ни о овој одлуци да независна Анкетна комисија за истраживање одговорности овим поводом о овоме није проговорила на конференцији за медије). Међутим, истог дана је тужилац Стефановић спорну оптужницу поднео Вишем суду у Београду – Одељење за сузбијање корупције, што је нови основ за покретање поступка за тежи дисциплински прекршај.

Јавност нема информације докле се стигло са предистрагом пред ЈТОК иницираном од Одељења за сузбијање корупције ВЈТ у Новом Саду, али и који је став овог органа у односу на цео предмет који му је на основу супституције 28. фебруара упућен од стране ВЈТ у Београду, а на основу решења Врховне јавне тужитељке, осим да су формирали Ударну групу тужилаца, форензичара и сарадника.

Када се сагледају целина и неуобичајени поступци, пре свега тужилаштава у погледу прерасподелу надлежности у овом случају на три различита јавна тужилаштва и њихове међусобне неусаглашеност и спорење између ВЈТ у Београду и Врховног ЈТ, али и поступање Вишег суда у Новом Саду, у погледу доношења одлука о враћању оптужнице ВЈТ у Новом Саду на дораду, а након протека сваког разумног рока за потврђивање или одбацивање оптужнице, остаје да закључимо да то све указује да постоје, осим професионалних, и неких други разлога због којих се сви ови предмети не раде на начин и у темпу према којем би према закону требали и морали да се раде.

То све има везе са првим, а неиспуњеним, захтевом студената у блокади, те захевима Скупштине адвокатске коморе Србије И Грађанске иницијативе Про Глас за одговорношћу врха правосуђа.

Аутор је Саво Ђурђић, судија Апелационог суда у пензији и члан независне Комисије за истраживање одговорности пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду