Закључци • 11.6.2025.

ПРАВО НА ЖИВОТ ГРАЂАНА СРБИЈЕ ИЗМЕЂУ ПРОФЕСИОНАЛНОГ И МАНИПУЛАТИВНОГ ИЗВЕШТАВАЊА МЕДИЈА

Aнализа извештавања медија пре пада надстрешницена железничкој станици у Новом Саду


Дубравка Валић Недељковић и Зоран Гавриловић

УВОДНA РАЗМАТРАЊА
Медијска поткомисија као део Анкетне комсије за свој задатак има да испитује да ли је грађанима омогућено потпуно, истинито и благовремено информисање о јавном послу реконстукције жељезничке станице у Новом Саду – или су медији због политичких притисака постали средство промоције и пропаганде, чиме су допринели да због неадекватне информисаности грађана дође до, због лоше конструкције, реконструкције и адаптације Железничке станице у Новом Саду, погибије 16 особа, а једна буде тешко повређена.
Такође, Комисија анализира да ли су медији на време упозоравали на ризике од опасности коришћења незавршене реконструкције Железничке станице, као и да ли својим извештавањем доприносе трагању за одговорнима или њиховом „медијском скривању“.
Медијска поткомисија представља две анализе које за задатак имају да деконструишу извештавање медија пре пада надстрешнице у Новом Саду, са циљем да види да ли су медији остварили, пре свега, своју уставом дефинисану функцију истинитог, потпуног и правовременог информисања грађана.
Прва анализа обухвата квантитативно-квалитативну анализу садржаја извештавања традиционалних и онлајн медија о току радова предоминантно од 2021. године до 1.11.2024.
Корпус за аналзу је прикупљен на два начина. Радио 021 је доставио све сада доступне текстове који су објављени на њиховом порталу о великом инфраструктурном пројекту реконструкције пруге од Београда до Будимпеште и припадајућих објеката укључујући и Жељезничку станицу у Новом Саду од 2019. до 2024. године.
Корпус је прикупљан и десктоп анализом расположивих база као и софтвером за брзу претрагу БИРОДИ-ја.
Као допуна квантитативно-квалитативне анализе садржаја у анализу су укључена и три дубинска интервјуа новинара и две новинарке који су најчешће извешзавали о току радова на новосадској жељезничкој станици за портал 021, медиј који се овом темом најчешће и систематски бавио током неколико година.
На увид поткомисији је стављено и неколико дописа, које су новинари упутили Инфраструктури Србије, Србијавозу, Министарству грађевинарства и Поверенику за информације од јавног значаја. На жалост, сачувано је свега неколико упита и то из пре пада надстрешнице.
У Другој анализи се истражује извештавање централних информатиних емисија и то 19. марта 2022. године, када је први пут отворена реконструисана железничка станица и пруга од Новог Сада до Београда, као и 5. јула 2024. када је пуштена у рад желеничка станица у Новом Саду.

АНАЛИЗА ПИСАЊА МЕДИЈА, ТРАДИЦИОНАЛНИХ И ЕЛЕКТРОНСКИХ, О РЕКОНСТРУКЦИЈИ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ У НОВОМ САДУ

Две потпуно супротстављене групе медија су се бавиле током година (2013-2024), према нама доступном материјалу, реконструкцијом жељезничке станице у Новом Саду. Осим ове две доминантне групе медија, о станици је писано још у струковном часопису архитеката Градитељ, „фабричким новинама“ Жељезнице Србије, па чак и на сајту СНСа (https://www.sns.org.rs/lat). Те текстове нисмо анализирали. Ваља истаћи да су интервјуисани новинари портала 021 пратили наведене изворе, јер су ту наилазили понекад на недостајуће информације.
1.1. Прву групу чине писани, електронски и нови дигитални медији блиски властима попут оба јавна сервиса (РТС и РТВ), дневних новина (Политике, Новости, новосадског Дневника, Блица, Ало), затим онлајн медија Градске. Инфо, НС уживо, Војводина уживо, еКапија, Мој Нови Сад.ком, Градска ТВ).
Ови медији су извештавали искључиво фактографски уз обиље фотографија, али ретко оних снимљених на терену. Наиме реч је о рендер фотографијама (визуелитзација архитектонских решења), које су урађене како би упознали јавност о томе како је замишљено да станица у Новом Саду изгледа након реконструкције. Реч је о „амбијенталним“ рендер фотографијама на којима су приказане у фоајеу на пример и фотеље, цветни аранжмани, путници који се „као“ шетају и уживају у том луксузно опремљеном просто ру жељезничке станице.
Сви текстови су веома позитивно интонирани (100% у анализираном узорку), чиме се крши члан 15 Закона о јавном информисању и медијма, али и Кодекс новинара Србије, секција 1, у којима се од медија захтева да медиј извештавају истинито, потпуно и благовремено, а што је тешко оствариво ако је медији извештавају на изразито позитиван начин.

Тема увек иста о томе који су радови у току, о функционалности и удобности као и лепоти и културно-историјском значају Новосадске жељезничке станице, првом отварању 1964, о историјату жељезнице у Новом Саду и Војводини (10% чланака), и томе слично. У 50% случајева су садржали фактографско набрајање радова. Међу радовима је навођена галерија.


Графикон 1: Теме у објавама државноцентричних медија


Текстови су тако компоновани да читаоци, гледаоци и слушаоци добију поруку да је реч о изузетном објекту, у свком погледу сигурном, чиме је јавност само делимично информисана, а делимично доведена и у заблуду. Промотивни и некритички начин информисања, односно манипулација информацијама је ускратила грађанима релеватне информације о реализацији пројекта реконструкције и конструкције жељезничке станице у Новом Саду и тиме директно довео у опасност животе грађана, корисника жељезничке станице у Новом Саду, што се на крају трагично завршило са 16 изгубљених живота.
Жанр у овим текстовима је најчешће белешка (42%). То је један од такозваних полу-новинарских полу-белетристичких жанрова за такозване „лакше“ тематске текстове без аналитичког и захтевнијег приступа у обради теме. Значи, новинари прибегавају жанру белешке када желе да представе јавности неку тему, али на забавнији начин, без удубљивања у узроке и последице неких чињења или нечињења.

Графикон 2: Медијски жанрови у државноцентричним медијима

Извор информација за ове медијске објаве, према наводима самих новинара у тексту, су други медији чак 33%. Анализом је утврђено да су, пре свега, новосадски локални портали преносили афирмативне текстове о реконструкцији жељезничке станице и то из већих медија. Реч је о најједноставнијем начину за пуњењем садржаја на порталима без правог ангажмана сопствених новинара. Ваља истаћи да су то портали веома блиски градским властима у Новом Саду.
Други по значају извор су била техничка лица на реконструкцији6 (33%), званични органи 17%, Инфраструктура жељезнице 17%. Нити једанпут то нису били на пример доступни документи, незванични извори, неименовани извори блиски жељезници, звиждачи, независни стручњаци, инсајдери. Овај налаз указује на то да су медији блиски владајућим политичким елитама само преносили званичне поруке, без критичке дистанце, и тако били практично у служби „извора информације“ и остваривали њихове циљеве – приказивање радова који теку без икаквих тешкоћа на једном изузетно сложеном инфрструктурном пројекту у оквиру којег је и реконструкција nовосадске жељезничке станице „бисера архитектуре“.

Графикон 3: Извор информација у државноцентричним медијима

Ови медији у својим текстовима нису никада навели да имају било какву сумњу о току целог процеса, нити да су послали некој инстанци било какав додатни упит о пројекту и радовима на реконструкцији новосадске жељезничке станице.
Субјект у 48% су медији и новинари, 14% тадашњи министар за инфраструктуру и енергетику Републике Србије Горан Весић. Високи постотак новинара као субјекта кореспондира са новинарским жанром (белешка). Тачније то су искључиво обрађени текстови на основу промо-материјала инвеститора, дакле државе. Тако да се у тим објавама само на информативан начин промовише овај инфраструктурни пројекат без критичких то нова, постављања питања надлежнима о томе ко је пројектовао а ко изводи радове и на који начин су одабрани, колико све то кошта, о оправданости различитих врста послова које изводе домаћи подизвођачи и на који начин су они баш добили посао, њиховој компетентности и компетитивности и томе слично.

Графикон 3: Субјекти у државноцентричним медијима

Објект ових објава, тачније оно или онај о којем се говори, је или „жељезничка станица“ или „завод за заштиту културе“ 38%. Зашто је важно идентификовати о коме се говори, то јест ко је или шта је објект информације? Стога што то указује на новинарски фокус у обради теме, у контексту оних, или онога, о чему се говори и начина на који се о томе говори (позитиван, негативан, неутралан). Тиме се расветљава само значење поруке која се преноси.

Графикон 4: Објекти у државноцентричним медијима

Водећи наративи ових текстова су били: најлепша станична зграда, бисер архитектуре, реконструисана по најновијим стандардима, најбезбеднија станична зграда, реконструисана пре рока и томе слично.

У најчешће промотивним текстовима провладиних државноцентричних медија јасно
је наведено да је реконструисана и надстрешница.

Пример 1.

„Како изгледа Железничка станица у Новом Саду након обнове” (17.07.2024. Стеван Гојков)
„Док је у првој фази зграда добила потпуно нову челичну надстрешницу, која својим обликом прати оригиналну Фаркашеву архитектуру, по завршетку друге фазе новим сјајем засјало је и чувено Фаркашево злато’, плафонска површина састављена од истоветних ‘позлаћених’ квадратних плочица, која данас још више доприноси топлини овог двоетажног простора“

Изузетно су ретки текстови у којима се уопште помиње кинеска компанија и њихови радници као и вредност радова. О томе колика је цена пројекта мандат да информише јавност имао је готово искључиво председник државе.

Пример 2.

Новосадски Дневник (3.3.2023.)
„Поред кампа који су Кинези изградили код Ранжирне станице у Новом Саду на почетку радова, у међувремену је отворен још један на Сајлову, на ком се лагерују материјал, железнички прагови, шине, туцаник… Биће то база у којој ће они склапати шинска поља и одатле дистрибуирати дуж трасе коју граде.
Вредност радова је 1,16 милијарди долара, а рок за завршетак крај 2024. године.“
Државноцентрични медији нису имали интерес да се удубљују у суштину реконструкције жељезничке станице у Новом Саду. То није био њихов «мандат», баш на против задатак је био да се испромовише један велики, скуп и важан државни посао који истиче деловање власти „у прилог“ грађанима . Они су своју улогу обавили доследно и систематично. Наравно да не можемо учитавати злонамерност у ову врсту уређивачке политике. Истовремено не можемо ни заборавити основну водиљу у новинарству да јавност има право да зна све о питањима од јавног интереса и да је свако ускраћивање информација, посебно о овако захтевим и пословима који, ако се не обаве на најбољи начин, могу угрозити људске животе. Монипулативно, површно, спиновано, пропагандно и недовољно фокусирано информисање, као и ускраћивање информација свих врста које су од јавног значаја у оваквим пословима, указује на медије као сукривице за лоше исходе.
То су медији који друштво као актера остављају пострани оспоравајући и ускраћујући му право да из несе своје ставове о државим актерима који би по Уставу требало да буду у функцији интереса, права и потреба друштва. Уместо да буду медијски сервису у функцији јавности, они опстају као средство промоције и пропаганде државних актера заробљени у улогу државних медија.

1.2. Другу групу чини свега неколико медија међу којима се истиче портал 0217, који се бавио реконструкцијом жељезничке станице у Новом Саду, према тврдњи новинара портала 021 од 2014. године када су постојали тек наговештаји највећег инфраструктурног пројекта пруге и жељезничких станица, међу којима је и новосадска, од Београда до Будимпеште па до 1.11.2024. На жалост нису сви текстови данас доступни заинтересованим јавностима.
Овај портал је одабран и стога што га посети милион и седамстотина хиљада појединачних корисника на месечном нивоу. Дакле може се с правом сматрати да им утицај није занемарљив. Истовремено, други медији, који нису имали податке о проблемима насталим током реконструкције жељезничке станице, могли су пренети извештавање 021 без икакве сумње у аутентичност података.
С обзиром да је портал 021 врло систематично и најдуже пратио ову контроверзну тему и према доступним подацима највише текстова објавио, па тиме имао и највише утицаја на обавештеност грађана, анализираћемо њихове нама доступне текстове.
Новинар и две новинарке овог портала, постављали су она питања која нико од медија блиских владајућим странкама и њиховим функционерима никада није. То су на пример доступност уговора и анекса, колико све то кошта грађане, зашто се касни, зашто су на тек обновљеним деловима уочене хаварије (прокишњавање крова, пукотине у зиду, отпали делови са зидова).
Медијска група Анкетне комисије анализирала је садржај 24 текста које је објавио
портал 021 већином између два отварања жељезничке станице у Новом Саду (2022-2024).

Највише је било аналитичких чланака и белешки по 24%.

Графикон 5: Новинарски жанр портал 021

Најчешћи извор је била инфраструктура жељезнице 37%, званични органи власти (министар Горан Весић) и техничка лица 11% (Веселин Симовић).

Графикон 6: Извор информација за портал 021

Према наводима у објављеним текстовима портала 021 новинари овог портала су се упитима обратили на 10 адреса, Најчешће инвеститору, Инфраструктурама жељезнице Србије (37%), затим 18% Србија воз и Министарству грађевинарства.
Према речима новинара и две новинарке, који су се највише бавили овим питањима у периоду од 2014. до 1.11.2024. (навише од првог отварања 2022 до 1.11.2024.), много упита су послали на које никада нису добили одговор. Стога нису текстове ни написали, јер су имали недовољно проверене информације.

Графикон 7: Теме којима су се бавили новинари портала 021

Графикон 8: Од кога су тражили додатне информације новинари портала 021

За упите које су у својим објављеним текстовима навели да су тражили од институција у 56% случајева никада нису добили одговор. У 22% су добили одговор, али са упутством да „наслов“ није надлежан, односно да нису у могућности да одговор доставе и у 22% су добијене тражене информације.

Графикон 9: Како су институције одговориле на додатне упите новинара портала 021

Веома критички интонирано било је 29% текстова. Исто толико текстова било је и критичких и информативних. Тачно 29% текстова искључиво се тицало навођењем радова који су у току. Теме критички интонирсних текстова су се односиле на:- реконструкцију 38%,- хаварије и лош квалитет радова 23%.

Пример 1.

ВИДЕО: Железничка станица у Новом Саду већ данима у потпуном мраку: Као хорор филм
12.5.2021 ЖБ
Новосадска Железничка станица од 3. маја нема струју, тако да возови већ данима и ноћима одлазе и долазе у потпуном мраку, а карте се продају под светлом батеријских лампи.
Грађани који су се обратили 021.рс, углавном су путници за Суботицу или Сомбор, причају да нигде нису чули објашњење због чега је станица без напона већ данима, као и када ће струја поново доћи.
Они нису имали дозволу да причају са новинарима, али су рекли да ће бити потребно још неколико дана како би завршили све радове.
На станици напајања има само полицијска испостава која користи агрегат. У приземљу ради само један или два шалтера, а у остатку станице је све затворено и изгледа као напуштен објекат.

Пример 2.

ФОТО: Прокишњава обновљена Железничка станица у Новом Саду, чекаоница за децу затворена због воде. 28.9.2022
Особље станице ужурбано пере подове и сакупља воду испред улаза на главни перон.
Чекаоница за децу је затворена јер је просторија пуна воде, а постављено је обавештење о забрањеном пролазу и измењеном прилазу тоалету.
Репортерка 021.рс забележила је ситуацију у среду ујутру.
Редакција 021.рс обратила се Железницама Србије и Инфраструктури железнице Србије са питањима у вези са санацијом штете.

Пример 3.

ФОТО: Нови проблеми на обновљеној Железничкој станици, оштећена фасада (1.6.2023.)
Новосађанин који се у понедељак упутио брзим возом у Београд забележио је раднике који су чистили одроне од зидова Железничке станице на перону.
Железничка станица је прве проблеме након «шминкања» имала пола године пошто су радови, декларативно, били завршени. Тада је велики део плафона прокишњавао, а поједине просторије попут чека онице за децу биле су затворене.
Делимичну санацију станице урадио је конзорцијум кинеских компанија «Цхина Раилwаy Интернатионал» и «Цхина Цоммуницатионс Цонструцтион Цомпанy», који су ангажовани и на изградњи брзе пруге.
Ови радови, заједно са изградњом пруге на деоници Нови Сад – Београд, коштали су 935 милиона долара.

Најава завршетка радова 15%

Графикон 10: тон текстова објављених на порталу 021

С обзиром да су субјекти најчешће били новинари портала указује на то колико су надлежни били затворени за давање информација (29%). Затим, следећи по учестаности је био извор „техничка лица“, њих 13%, искључиво помоћник руководиоца пројекта изградње брзе пруге од Новог Сада до Суботице Веселин Симовић и „инфраструктуре жељезнице“ 10%, а од званичника Србије Горан Весић 6% као надлежни министар.

Графикон 11: Носиоци информација, субјекти, у текстовима портала 021

Најчешћи објекат су Инфраструктуре жељезнице 17%.

Графикон 12: О коме су говорили субјекти у текстовима портала 021

Основна запажања анкетираних новинара портала 021 о њиховом раду на текстовима о реконструкцији новосадске жељезничке станице.
Званични извори су били затворени за све чак и сервисне информације као што су на пример када и одакле ће ићи возови кад је станица затворена за грађанство. Или када се планира да радови буду завшени.
Озбиљнија питања попут ко све изводи радове, када су потписани уговори, постоји ли грађевинска дозвола, колико ће све то да кошта, зашто станица прокишњава, да ли је безбедна када су зидови и таваница напукли итд. На многа никада нису добили одговоре.
У примеру 1 се јасно види да је надлежно министарство суштински одбило да да информацију правдајући то несагласношћу кинеске компаније. Новинарка 021 се затим обратила Поверенику за информације од јавног значаја. Добила је само информацију да су „запримили“ упит.

Пример 1.

ФОТО Обнова железничке станице у Новом Саду тајна: Кинези тако желе, а министарство послушно (26.01.2024)
Министарство саобраћаја одбија да открије податке о реконструкцији железничке станице у Новом
Саду, јер кинески извођач не жели да они буду доступни јавности пре завршетка пројекта.
Уместо документације, од Министарства грађевинарства, саобраћаја и инраструктуре, добили смо одговор у коме наводе да су «контактирали кинеску уговорну страну» која их је обавестила да «није сагласна да се било који подаци из уговора и у вези са уговором достављају трећим лицима пре завршетка пројекта, односно пре добијања потврде о добро урађеном послу».
У допису који потписује Ђи Фенгжан, представник овог конзорцијума, наводи се да они нису сагласни са достављањем података трећем лицу, односно новинарки портала 021.рс.
Бивши повереник за информације од јавног значаја и адвокат Родољуб Шабић за 021.рс каже да је овакво поступање крајње неозбиљно, али и стандардно понашање наших власти у последњих неколико година.

Пример 2.

6.02.2024
Када ће Новосађани поново моћи нормално да уђу у своју Железничку станицу?
На упит 021.рс за достављање уговора и анекса уговора у вези са овом реконструкцијом, «Инфраструктура железнице Србије» наводи да ови радови нису издвојени посебним уговором, већ су део општег Комерцијалног уговора који се односи на целу деоницу пруге Нови Сад-Суботица-Келебија.
Подсетимо да смо претходно исту документацију тражили од Министарства саобраћаја, а да су они одбили да је издају уз образложење да кинески партнер није сагласан да открива податке трећој страни“.

Новинари 021 нису позивани на конференције за новинаре, осим за председника Вучића на чије догађаје се новинари сами акредитују. Најчешће су од колега сазнавали где се шта дешава. Никада им није дата прилика да поставе питање.
Станица је у време радова била потпуно затворена. Први пут новинари су је видели на првом отварању 2022. Иако је тада речено да је реновирање готово, док су два председника Вучић и Орбан отварала станицу, радници кинеског извођача су иза пластичне завесе увелико радили. То је снимио и објавио репортер 021. Медији који су афирмативно извештавали о отварању станице 2022. суштински су обманули јавност да су радови завршени и станица безбедна за употребу што није било тачно јер је то и даље било необележено градилиште.
На питање зашто ова реконструкција није изазвала више новинарске пажње репортери 021 одговорили су да је то сматрано за „шминкањем“ зграде након 60 година и да је реч о локалном догађајају. Изузетак је било прво отварања 2022. о којем су сви медији извештавали пошто је окарактерисан као међународни догађај. Станичну зграду су тада отворили председник Србије Александар Вучић и председник Мађарске Виктор Орбан.
Анализирали коментара корисника портала испод текстова о жељезничкој станици у Новом Саду
Сви коментари на 021 су били углавном саркастични или негативни.
На пример на текст да је дат у закуп тоалет на жељезничкој станивци по цени од готово 100 евра месечно8 за чије коришћење ће се убудуће плаћати један корисник између осталог наводи:

„Да ли је та делатност, наплата тоалета, дужна да изда фискални рачун за то што наплаћује? И да ли ће почети наплата тоалета у возу, да се узму паре за све и свашта ? Срамота за један град и за железницу, да се корисћење тоалета наплаћује.”

Пошто је објављено да почињу радови 2021. и ко ће их обављати

„На крају ћемо завршити као кинеска колонија”

Након првог отварања 2022.

„WC на станици не раде, седишта у холу неудобна. Ништа ови СНСови кадрови не знају сем да пуне своје џепове и аутобусе лажне подршке“
„Ла ла ленд“ (коментар на хвалоспев тадашњег министра Горана Весића о урађеним радовима).”

Након поплаве 2022.

„Маде ин Чајна“. „Кинески квалитет“.

Након што је прорадила трафо станица после 10 дана без струје 2021.

„Замислите да ова вест долази из Јапана“

Само и овај јако ограничени избор коментара објављених испод текстова указује да је
део јавности који се информисао на порталу 021 могао стећи свест о лошем квалитету
урађених радова и могућој опасности.
Другачије речено они који су пратили већину провлдиних медија у Србији који су спо
радично извештавали, и то веома позитивно, о реконструкцији новосадске жељезничке
станице, нису те информацције имали, па тако нису били ни упозорени да објекат није
сасвим сигуран за употребу.
Обрађен транскрипт дубинских интервјуа са новинарем и две новинарке портала 021.

Године 2013. први пут је најављена реконструкција пруге, Београд-Суботица до Будимпеште. Градоначелник Вучевић је тада говорио о томе па су почели да праве приче. Као извор информација град их је стално пребацивао још тада на министарство које се сваких нових избора мењало. То је било на самом почетку. Послали смо неколико мејлова, али нико нам није одговорио. И онда је после неколико месеци објављено да ће се узети руски кредит 2016-2020. нико се није баш пуно интересовао.
Инфраструктура жељезнице је одговарала само на сервисне информације типа кад ће бити готово, шта је све обухваћено пројектом, грађане је интересовало кад ће кренути возови. У то време представници државе су много чешће обилазили то градилиште Мировић (тада председник Покрајинске владе), Вучевић (тада градоначелник Новог Сада), Зорана Михајловић (у то време министарка за грађевину). Они су и одговарали на основна питања на градилиштима као на пример ко зида, које су цене, који су рокови.
Тада није било ништа сумњиво да би новинари били алармирани да копају дубље од тога што су они саопштавали. Нису се бавили новинари уговорима, ценама и проценама. Истовремено сви подаци су били у Београду, а не у Новом Саду и до њих је било теже доћи па се нису на том првом нивоу тиме ни бавили.
После короне, када су се радови захуктавили и када је пруга од Београда до Новог Сада углавном готова, кренуле су најаве да ће се радити наставак за Суботицу. Тада су се први пут укључили у цео посао „Кинези“. Портал 021 покушава да сазна шта ће се дешавати са Новосадском жељезничком станицом и другим станицама на тој траси. У то време почели су да пишу Жељезницама Србије и Министарству грађевине, које их је увек враћало на Инфраструктуру жељезнице. Инфраструктуре уопште не одговарају, нису се жалили Повренику јер тада су то биле заиста сервисне информације типа: кад ће затворити пругу, кад ће затворити станицу, одакле ће кретати возови, колико ће дуго радови трајати.
Само најосновније информације.
Суштина је била у томе да Инфраструктура жељезнице, на коју су стално сви упућивали кад се пише Министарству или када је долазио Вучевић па на конференцијама за новинаре су га питали о реконструкцији, врло су штуро одговарали и то идентично са општењима и изјавама председника Александра Вучића типа ми градимо пругу, коштаће две милијарде, биће велика ствар за економски напредак Србије.
Техничке детаље попут ко ће то да ради, кад ће бити завршено, са којим подизвђачима су потписани уговори на то нико није хтео да одговори па и Инфраструктуре жељезнице. Потпуно су игнорисали новинаре. Истовремено су приметили да су Инфраструктуре жељезнице ипак одговориле неким другим медијима онима блиским власти. У недостатку бољих извора извлачили смо податке из месечног интерног билтена инфраструктуре жељезнице, може се скинути са њиховог сајта. То је попут радничких новина (фабричка штампа). Ту су се могли наћи податке ко изводи радове, где се изводе, кад почињу. Прати ли смо и Портал јавних набавки за неке су постојали тендери за неке нису. Пратили смо и усвајање регулационих планова да видимо како је планирано да се коридор позиционира, где ће бити пруга, где ће бити подвожњаци, мостови, ограде. То је све део реконструкције.
Дневни лист Дневник је више пута имао пропагандне ПР текстове о градњи пруге који су укључивали и реконструкцију станице. Имали су и информације који ће се радови изводити. Ту су објављене и промо фотографије како ће изгледати. То су били баш промотивни текстиви у којима се власт хвали.
Да ће се сама станица реконструисати новинари сазнају тек кад се отварала пруга и томе су присуствовали Вучић, Вучевић и Орбан, а радови у станици су увелико рађени. Нигде није објављено да се станица ради, иако су људи ту виђели раднике. Унутар станице они су реконструисали саме пероне и кад је сама станица први пут отварана радови су рађени иза најлонских паравана, а Вучић и Орбан су шетали као кроз реновирану станицу.
Ја сам то снимао и емитовали смо у лајву, а кинески радници раде. Новинари су мислили да је то сад готова реконструкција, јер је сређиван мало и тај предњи део. На надстрершници је рађени између првог и другог отварања (2022-2024). Међутим, након тог отварања они поново затварају станицу и крећу велики радови па и они на надстрешници.
За велике догађаје стављају на сајт информације. За председника Вучића никад прес служба не шаље позиове већ на сајту председника се налази информација и сами се новинари пријављују, никад нас нису одбили. Весић, Момировић, и генерално министарства нас никада не зову. И остале редакције у Новом Саду нико нема информацију кад долазе у Нови Сад. Вучевић и Мировић су организовали посете градилиштима када су имали могућност физичког приступа градилишту. На отварању 2024 су позвани само НС Уживо, Дневник и уопште јако јако узак круг њихових медија. Једино што на сајту информативног центра владе Војводине има увек јако пуно снимака које ми онда користимо.
Док су биле различите покраијинске и градске власти још смо и добијали, али од како је све СНС никад ни за шта. Не само 021 већ и други медији чак ни своје више не зову. Сад је толико дириговано из централе да више ако уопште зову не зову медије већ одређену особу из одређених медија. Кад су дописници у Новом Саду београдских медија у питању само добију налог где да иду некад ни незнају шта је у питњу сада.

Покрајинске и градске институије су некада још и звале сада не. Сазнаје се од колега углавном. Вучић дозвољава да дођемо, али нема шансе да се постави питање. На пример БИРН је писао о надвожњаку у Чортановцима па сам хтела да питам није било шансе. Реч је дата искључиво њиховима и Н1.
Жарко никад није имао прилку да постави питање. Чак су се солидарисали па пусте

дописницу са Н1 да она постави питање, јер ће јој дозволити да би онда успут изговорили
све што мисле о тој ТВ, па је она у име осталих постављала питања. Однос према дописништву РТС у Новом Саду је такође био лош. Њихов дописник Срдић је једном једини пут успео да постави питање и после су га данима нападали, иначе они РТС дописницима такође не дозвољавају да поставе питање.
Горица и Драгана су тражиле информације посебно после првог отварања па затим поново затварња због радова. Ја сам послала захтев у децембру 2023. а (одговр је стигао у јануару 2024.) од Инфраструктура жељезнице да ми доставе све уговоре конкретно за Жељезничку станицу и пругу Нови Сад – Суботица и све анексе који су у међувремену потписани и да се види шт је ту све мењано. Обично они игноришу, или напишу да им за то треба више времена па не буде никада или напишу да је државна тајна. Овога пута су одговорили и додали и писмо министарства и писмо кинеске компаније да су питали кинеског партнера да ли то могу да дају и кинески партнер није био сагласан са тим да се ти уговори доставе трећим лицима (новинарима). То је било скандалозно ово је било отворено речено не дају нам Кинези па ми нећемо вама да пошаљемо што је било јако чудно. Жалила сам се Поверенику од којег одговор никада нисам добила. Написала сам о томе текст. Тај текст су сада новинари почели да деле када је пала надстрешница 1.новембра. Раније то
никога није баш занимало.
Покушавала сам и надаље али ништа. Горица је онда почела да ради у А 11 у Београду и пошто је путовала возом стално нам је слала фотографије и новосадске и београдске жељезничке станице.
Кад је послала да је поплава и цури са плафона послали смо упит и остали без одговора.
Неколико пута смо после постављали питања да ли и кад ће се санирати та штета и кад ће бити завршено. Последњи пут смо послали допис двадесет и неког октобра букваало седам дана пре пада надстрешнице. Никакав одговор од Инфраструктуре нисмо добили.
Постављали смо питања од 2022. стално. Никад нисмо добили одговоре ни на то ко изводи радове, ни докле ће трајати, ни колико сад све то кошта. Чак и у том њиховом месечном билтену који смо сатлно читали давали су неке опште информације, али без конкретних рокова и детаља. Једино су Весић и Веселиновић излазили на градилишта ретко додуше и изјављивали кад ће бити готово.
Они су начелно испоштовали рок до краја 2024. Они јесу завршили само ето шта се десило.
Ми смо незванично чули још пре пада да није проблем од Новог Сада до Суботице већ у Мађарској, јер је ЕУ избојкотовала Орбана. Наш део је завршен. Вучић га не отвара, јер је обећао Орбану да га не би довео у незгодну ситуацију. Кад су пробали пругу са тим неким возом за тестирање, који су добили од Немачке, испоставило се да је код Суботице неки озбиљан проблем пројектантског типа, али о томе се никад ништа чак ни полузванично није сазнало. Цео киломентар је био проблематичан. Тек сада раде провере страшне.
Тражили смо и грађевинске и употребне дозволе и консултовали смо ЦЕОП, али нисмо успели чак да сазнамо који је то тип радова. Реконструкцију нико није ни спомињао.

Сумњали смо да је проблем у новцу, али нико није сумњао у безбедност.
Након првог отврања 2022. смо први пут смо ушли на станицу након годину и по дана пошто је била затворена. Тада смо видели да је рађено на горњем простору тамо где се излази на перону.
Направили су неке нове просторе и тоалете, прошитили су тај део. Део зграде је тада још био затворен. Нису дали да се изађе на терасу где је та надстрешница, мада је Вучевић изашао на ту терасу где је била нека зелена чоја стваљена па после скоњена. До 2022. није рађен хол па је после рађен пролаза за излаз на пероне.
Новинари су на првом отварању мислили да је то сад то и да је била реч о само дотеривању ставили клупе, зеленило, тоалети, амбуланта, станица изгледала уредно после неколико деценија. И ништа више. Кад су је поново затворили Горица је стално постављала питања шта се сад ту још ради јер су новинари мислили да је то опет нека шминка да се узме још мало новца.
Нико то није објаснио шта раде. Онда су се радови наставили и довели до трагедије, они су изградили унутра галерију која нема никаквог смисла, нигде не води, кроз њу се не може ни да гледа. Медији се нису бавили овом темом прво, јер је локална, а друго ако им власт не сугерише ништа они се тиме и не баве.
Ево вам још један страшан пример кад је маја 2021. горела трафо станица на железничкој станици. То су пренели само Блиц и Дневник можда и РТВ. То никога није занимало, коментарисали су у редакцијим како су изгледа забранили својим медијима да о томе пишу већ да се то минимализује, јер као то је пожар а то што данима није било струје на Жељезничкој станици никога није посебно заинтригирало. Нису могле да се ваде карте на картоматима, радио један шалтер, у потходнику, којим се излази на пероне. Није било струје. Људи нису видели куда иду. Био је потпну мрак. Поставили смо Инфраструктурама питање кад ће то бити санирано. Никад није стигао одговор, а до данас се не зна зашто је горела, колика је штета.
Грађани нас зову и питају зашто нема струје већ 10 дана. Ми смо одлазили на лице места, тражили објашњења и ништа. Остали медији реч нису смели да напишу. Никад нам нису одговорили зашто. Електропривреда Србије им је у једном тренутку одговорио да нису они надлежни за трафо станицу већ Инфраструктуре жељезнице. Контролни центар жељезница се исто из тог трафоа напајао што је баш било проблематично не знамо до данас како је уопште радио. Нису одговарали ни на неке најбаналније ствари зашто не раде картомати.
Нису дали да се фотографише на станици због безбедности. Сад су престали да вијају људе по станици и одузимају им телефоне и бришу фотографије. Сви подвожњаци су проблематични пуни су воде. То су пролази испод пруге су стално под водом и попуцали. Весић и Ђурић дошли са Кинезима да отворе подвожњак у Партизанској, а после месец дана је била велика поплава.
Стално је говорено колико цео пројекат кошта, а не и станице Петроварадин, Чортановци, Инђија, Бешка све те станице су рађене. Нису хтели да дају специфичне објашњења. Београдске медије то није занимало. Писали смо стално Градској кући, инспекцији, Инфраструктури жељезница, Министраству грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја. Углавном без одговора. Политичари после 2022. нису више обилазили градилиште.
Новосадска ТВ је радила увек за градоначелника, а Градске.инфо раде за градска јавна
предузећа фотографије. Иначе, на тим конференцијама за новинаре су њихове камере, које
нису медији већ фингирају као да има пуно медија а уствари све је представа. НС уживо и
euronews.rs су потпуно њихови.
Вучић и Вучевић су јако проредили доласке у НС. Неће да одговарају на питања о Шордрошу и о два моста које граде Кинези. Цео Фрушкогорски коридор је јако проблематичан.
Сајт градња.рс је сајт друштва архитеката и стручњака, (Цонић). Били су добри, али 1. новембра 2024. су преправили давно објављен текст, јер је испод фотографије писало „погледајте како изгледа реконструисана надстрешница“.
То су после 1.новембра уклонили па испао скандал. Јер писало је баш НАДСТРЕШНИЦА.
Покушали су да се ншто изваде али безуспешно. Они су се јако срозали а били су добри и критички. Али детаљније се нису бавили. Нико од новинара није зван на потписивање уговора.Нама први новембар и даље траје. Више су новинари писали о надвожњаку у Темеринској него о ноовсадској железничкој станици. А и све нам се стално чинило да је само шминка у питању за вађење пара.

Закључак
Анализа садржаја и дубински интервјуи указују да јавност није била објективно, благовремено, истинито, са знањем и критичким приступом информисана о стварном стању током и након реконструкције новосадске жељезничке станице. Јавност није имала на основу рада медија који или нису извештавали о реконструкцији жељезничке станице у Новом Саду, или су то радили на манипулативан начин, увид у ниво безбедности станице чиме је било угрожено основно људско право, а то је право на живот што се на крају 1.новембра 2024. на жалост трагичним догађајем пада надстрешнице и обистинило.
Због овакве уређивачке политике медија грађани нису стекли увид у начин на који су ови радови уговарани, колико је та реконструкција коштала грађане, да ли су надлежни радили овај посао у интересу грађана или у интересу извођача радова, односно доносилаца одлука и да ли су све процедуре испоштоване сходно закону и прописима који важе у Републици Србији.
Државноцентрични медији су јавност довели у заблуду информишући је на пијаровски, пропагандистички и спин начин о реконструкцији, показујући само како ће то бити један луксузан и сигуран објекат и преносећи изјаве заничника (станица је новосадски аеродром – Маја Гојковић).
Надлежни су новинарима искључиво селективно пружали информације о реконструкцији. Критички оријентисани медији попут портала 021 су ускраћивани за информације које су тражили и на којима су инситирали додатним упитима, а државноцентрични медији су фаворизовани пошто су спиновано извештавали о реконструкцији.
Основно правило да је само информисан човек делатан (Норберт Винер, Кибернетика и ,друштво, Нолит:Београд, 1964) оваквим односом политичких владајућих елита је у потпуности нарушено. Тиме су грађани били угрожени јер нису имали сазнања нити свест о сварном стању реконструисане жељезничке станице, те се сходно томе и нису понаша ли као да им је безбедност угрожена пошто се суштински налазе на градилишту, одосно у и око објекта који нема употребну дозволу.
Овај истраживачки налаз показује колико је од изузетног значаја правовремено, тачно, објективно, критички оријентисано информисање грађана и зашто је „право грађана да знају“ основно људско право, загарантовано и у Уставу Србије, које нас на директан начин у овом конкретном случају води и до другог, најзначајниг људског права, а то је право на живот. Уколико се не поседује адекватна и правовремена информација људски животи могу бити угрожени. То показују и резултати овог медијског мониторинга а на жалост и догађај који се збио у 11.52 часа 1.11.2024. и својим трагичним исходом променио свакодневицу Србије.

АНАЛИЗА САДРЖАЈА ИЗВЕШТАВАЊА У ДНЕВНИЦИМА ТЕЛЕВИЗИЈА О ДВА ОТВАРАЊА:
ДОГАЂАЈИМА ВЕЗАНИМ ЗА ПРОЈЕКАТ КОНСТРУКЦИЈЕ, РЕКОНСТУКЦИЈЕ И АДАПТАЦИЈЕ ВОЗНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ ДЕОНИЦИ ОД БЕОГРАДА ДО НОВОГ САДА (19. МАРТ 2022. ГОДИНЕ – ПУШТАЊЕ У САОБРАЋАЈ ДЕОНИЦЕ ПРУГЕ БЕОГРАД – НОВИ САД И 5. ЈУН 2024. ГОДИНЕ – ОТВАРАЊЕ
ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ У НОВОМ САДУ).


Предмет ове анализе је извештавање у централним информативним емисијма о два догађаја. Први је пуштање у рад деонице пруге Београд – Нови Сад као део међу народне линије Београд – Будимпешта (19. марта 2022.године)9, а други отварање железничке станице у Новом Саду (5.јул 2024.године) на имајући у виду типологију извештавања медија која је за ову прилику израђена као аналитички инструмент (види шему број 1).


Шема 1. Типологија поступања медија

Читаоци треба да знају да само они медији у чијем извештавању доминирају истраживање, пропитивање, подсећање и критичко сагледавање, односно делиберација и до разумне мере заговарање су медији који су у функцији истинитог, потпуног и правовременог информисања које је гарантовано Уставом у члану 51, а које је операционализовано у медијском закону, односно Кодексу новинара Србије.
У супротном медијима се интегритет нарушава, одноно функционалност медија је у служби пуког (једностраног) преношења информација, забаве и анестезирања публике, односно скривање или спиновања, тј. промоцију или проаганду, или етикетирања и говора мржње.

ПУШТАЊЕ У РАД ДЕОНИЦЕ ПРУГЕ БЕОГРАД – НОВИ САД

У оквиру анализе извештавања о пуштању у рад деонице пруге Београд – Нови Сад предмет мониторинга су биле централне информативне емисије РТС-а, Пинка и Н1.
Највише времена извештавању је посветио Пинк, а најмање РТС (види Табела 1)


Табела 1 – Извештавање о пуштању у рад деонице пруге Београд – Нови Сад

Радио телевизија Србије (РТС)
У Дневнику 2 јавног медијског сервиса, у прилогу који је најављен, о отварању реконструисане пруге Београд – Нови Сад цитиране су речи председника Вучића да је отворена деоница најмодерија, са најбољом пратећом инфраструктуром и безбедности у Европи. Презентерка је навела да се ради о највећем инвестиционом и инфраструктурном пројекту у области транспорта у овом делу Европе. Током најаве ишао је кајрон у којем је писало „200 на сат за 300 динара“.
Аутор прилога је цитирао председника Републике Србије, Александра Вучића, који је наводећи да је пројекат изградње пруге за возове до 200 километара на сат највеће улагање у последњих 40 година у железницу Србије, те да је играђена пруга са два колосека, вијадукт код Чортановаца и обновљена железничка станица у Новом Саду која је изграђена пре 60 година.
РТС је у свом извештају фокус ставио и на оно што је председник Републике Србије, Александар Вучић, рекао по питању развијања односа Србије и Мађарске, тако да је и пуштање у рад нове деонице пруге од Београда до Новог Сада је ставио у контекст развоја српско-мађарских односа.
С друге стране, Виктор Орбан, председник мађарске Владе, је обећао да ће мађарска страна свој део посла, по питању пруге на релацији Београд Будимпешта, урадити до 2025. године.
Као „глас грађана“ у прилогу је емитивана изјава задовољног грађанина/путника који је хвалио пројекат.
Извештавање новинара РТС-а се може окарактерисати као непотпуно информисања јавности, јер у прилогу није било информација о цени, изворима финасирања, извођачима радова и надзору на пројекту. У прилогу су истакнуте позитивне странке пројекта.
О промотивној природи прилога говори податак да је део прилога био посвећен потписивању уговора о новим, односно будућим инфрастрктурним пројектима из градња заобилазнице око Новог Сада и моста преко Дунава.
Ни у овом прилогу, а где постоји слика са потписивања уговора и изјава тадашње председнице Владе, нема информације о елементима уговора изузев података да ће оба пројекта заједно коштати преко 175 милиона евра.

Телевизија Пинк (ТВ Пинк)
ТВ Пинк је у свом централном дневнку од 19. марта 2022. године о отварању реконструисане пруге oд Београда до Новог Сада известио у два наврата. На почетку,у оквиру првог прилога, који је трајао више од 11 минута и који је имао најаву на почетка дневника, али и у оквиру другог прилога који је трајао нешто мање од пола сата (од 30:30 до 57:54 дневника) од средине дневника па до спортских вести.
У најави прилога презентер користи појам „нова ера“, који је у свом говору на железничкој станици у Новом Саду користио Александар Вучић, председник Републике Србије. За то време на кајрону је писало „исписивање историје“. У најави је цитирана изјава Александра Вучића, који се захваљује грађанима (који су присутни – њима се обраћа) што су омогућили да се “гради се историја“.
Од података о пројекту ауторка прилога је у свом извештавању навела брзину кретања воза до 200 километара на сат, да се пут од Београда до Новог Сада пређе за 30 минута, као и да је у оквиру пројекта изграђена два колосека и вијадукт код Чортановаца. Обнова железничке станице Нови Сад није поменута од стране новинарке.
У анализираном прилогу председник Републике, Александар Вучић је навео да ће се од Београда до Будимпеште стизати за нешто мање од три сата. Председница Скупштине, Ана Брнабић, је указала на чињеницу да ће се унапредити могућност путовања на нивоу дневних миграција наводићи пример да се живи у Београда, а студира у Новом Саду.
Анализа садржаја овог прилога говори да што кроз извештавање новинарке Пинка, а што кроз изјаве председника Републике, Александра Вучића и председника Владе Републике Мађарске, Виктора Орбана, фокус је био на презентацији социо-економског аспекта пројекта конструкције, реконструкције и адаптације пруге од Београда од Будимпеште, односно у увом случају, пруге од Београда од Новог Сада. Главна тема је била повезивања и сарадња два народа, две државе и два града, односно ја чање економије.
У прилогу су изостављане су информације о цени пројекта, извору финансира, компанијама које спроводе, роковима … .
За разлику од новинарке, која је навела да је председника Вучића и премијера
Орбана на железничкој станици дочекло 10.000 грађана, презентер је навео да је било неколико хиљада на дочеку председника Вучића и премијера Орбана.
Битно је нагласти да је извештавање новинарке Пинка било у функцији промоције пројекта и учесника отварања, уместо да публици да информације које се тичу реализације пројекта, пропитујући актере својих прилога. Коришћењем епитета као што је „нова ера“ даје се аргументација да је прилог био у функцији пропаганде.
Други прилог је био дужи и садржи допуну првог прилога на начин да су поменути актери више причали. Ово се посебно односи на председника Вучића и премијера Орбана. Нови актер је бивши директор Железница Србије, Милош Минић. Повећање прилога није допринело да новинарка Пинка и саговорници у прилогу даје информације о пројекту, односно да се чује и друга страна, нпр. стручњаци или грађани.
Током говора у Новом Саду, председник Вучић ја начелно и непрецизно навео да су пруге градили Кинези и Руси, контролисали Немци, а возове испоручили Швајцарци. Ни Вучић ни Орбан нису навели да је једна мађарска фирма укључена у пројекат контрукције, реконтрукције и адаптације железничке станице у Новом Саду.

Н1
Кабловска телевизија Н1 је изветила о пуштање реконструисане пруге oд Београда до Новог Сада. Прилог о овом догађају је био у најави дневника. Презентарка је најавила прилог говорћи да је Соко стигао у Ново Сад из Београда стигао за 35 минута уз кашњење од 20 због политичара, а испод је ишао кајрон „Соко на промо путовању“.

Ауторка прилога је назначила да је пут од Београда до Новог Сада трајао око 35 минута и да је воз ишао и до 200 километара на сат. У прилогу се даје информација да је Вучић посетио реконстрисану станицу, односно да су председника Вучића и премијера Орбана дочекале стотине грађана. У прилогу је дата информације о изворима финансирања ове реконструкције наводећи да су у питању кредити добијени од Кине и Русије за одређене деонице Ауторка прилога је рекла да је реконструисана пруга је део пројекта Појас и пут, која је требала да буде готова 2018. године.
У истом дневнику Н1 је имала додатни прилог у којем се указује на историјат пројекта. Публика је подсећана да је пројекат најављен 2014. године када је министарка била Зорана Михајловић, а Александар Вучић премијер. Према првим обећањима обнова пруге је требао да буде говота за две године.
Уместо тога пројекат је почео да се ради 2017. године. У прилоги се цитирају изјаве Михајловићке, Вучића и Момировића када ће бити пројекат завршен. Ауторка прилога је указала на пенале који су плаћани због кашњења и пропуста током пројекту, као што је вијадукт код Чортовановаца за шта је Србија платила пенале у висини од 30 милиона долара. Као актери у прилогу који су интервјуисани новинар, Далибор Ступар из Voice-a и саобраћајни стручњак, Драгољуб Лукић.

ОТВАРАЊЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ У НОВОМ САДУ (5. ЈУЛ 2024.)
Отварање железничке станице у Новом Саду 5. јула 2024. године, ако се упореди са напред анализираним отварањем реновинаре пруге Београд – Нови Сад, на основу података из Табеле 2. можемо рећи да је маргиналан догађај.


Табела 2 Извештавања о отварању железничке станице у Новом Саду

Телевизија Војводина
У прилогу, који је имао најаву и који је трајао од 13:35 до 16:18 дневника, гледаоци су имали прилику да се из изјаве министра Горана Весића обавесте да ће од краја новембра, односно током децембра почети са радом воз на реалицији Београд – Суботица, који ће ићи брзином до 200 километара на сат и ову раздаљину прелазити за мање од три сада.
Председница покрајинске Владе, Маја Гојковић, је новоотворену станицу назвала новосадским и покрајинским аеродромом, док је градоначеник Новоаг Сада побројао пројекте који ће бити реализовани. Аутор прилога је навео да је цена реконстриције железничке станице 65 милиона евра.


Пинк
Прилог о отварању реконструисане станице у Новом Саду емотиван је у 22-гом минуту и трајао је нешто више од два минута. У оквиру прилога је саопштено да укупна вредност реконструкције железничке пруге на релацији Београд Суботицае 65 милиона евра, а од тога 16 милиона сама реконтрукција железничке странице у Новом Саду.
Министар Весић је навео да ће од краја новембра, односно током децембра почети са радом воз на реалицији Београд – Суботица који ће ићи брзином од 200 километара на сат и ову раздаљину прелазити за мање од три сада.
Председница покрајинске владе, Маја Гојковић, навела је да је очувано културно наслеђе при реконструкцији железнице.


Хепи
У подненом дневнку ТВ Хепу емитована је вест о отварању железничка станица којем су присуствовали министар Горан Весић, премијерка Војводине, Маја Гојковић и градоначеник Новог Сада, Милан Ђурић.
Министар Весић је обавестио јавност да ће возови на реконстрисаној прузи ићи брзином до 200 километара на сат, односно да ће пруга од Суботице до Новог Сада бити пуштена у рад у новембру или децембру 2024.
Маја Гојковић је оценила да је железничка станица изнад европских стандарда, а Милан Ђурић, да је при реконструкцији сачувано култрно наслеђе.
Позивајући се на саопштење Инфраструктра железнице Србије, ауторка прилога је навела шта је све од радова урађено при реконстрикцији новосадске железничке станице.

ЗАКЉУЧЦИ
Анализом извештавања анализираних телевизија у централним информативним емисијама на тему отварања реновиране пруге од Београдада до Новог Сада (2022. година), односно отварања железничке станице у Новом Саду две ипо године касније (2024. године) долазимо до следећих закључака.

  1. Анализирани медији су обимније извештавали o догађају отварања реконструиране железничке пруге на реалцији Београд – Нови Сад него о отварању железничке станице у Новом Саду.
  2. Изузев Н1 телевизије, која је у својим прилозима дала потпунију и ширу слику, однoсно подсетила на историјат пројекта, све остале телевизије су имале биле у функцији промоције, а не извештавања када су у питању изведени радови, односно јавни функционери.
  3. Најзаступљенији актер је био председник Републике, Александар Вучић, који је представљен као неформални лидер, односно старатељ пројекта. Ово је превасходно видљиво из прилога у којима је извештавано о отварању реконструисане пруге Београд – Нови Сад. Када је у питању отварање железничке станице у Новом Саду, најзаступљенији актер је био министар Горан Весић. Јелена Танасковић, као вд директорка Инфраструктре железнице Србије, се није обраћала јавности у посматраним прилозима.
  4. Изузев цитирања саопштења од стане новинарке ТВ Хепи шта је урађено на железничкој станици Нови Сад, председставници Инфраструктура железница Србије, изузев визуелне присутности директорке, нису давали изјаве у анализираним прилозима.
  5. Иако је у анализираним прилозима наглашавано унапређење сарадње Србије и Мађарске, у ниједном анализираном прилогу није наведено да је мађарска фирма ангажована на пројекту реконструкције железничке станице у Новом Саду.
  6. Публика из наведених прилога није могла јасно да се информише о изворима финансирања пројекта, изузев Н1, ко ни ко су извођачи радова, односно ко је надзор и са којим проблемима се пројекат суочава (изузев Н1).
  7. Имајући у види да је отварање реконстриисане пруге Беогад – Нови Сад се десило у време изборне кампање за парламентарне и председничке изборе, односно да је председник Републике Србије, Александар Вучић, био кандидат за председника Републике и дао име листи коју је предводила Српска напредна странка, можемо говорити о догађају који се може дефинисати као чин (несанкционисане) функционерске кампање (чланови 40 и 51 Закона о спречавању корупције) подржане од јавног функционера из суседне државе, Виктора Орбана.

Генерални закључак
Анализа садржаја писања и извештавања медија блиских владајућим елитама и оних независних у периоду од углавном 10 година (2014-2024) као и дубински интервју са три новиара портала 021, који се континуирано бавио реконструкцијом жељезничке станице у Новом Саду, указала је на то да:
– Није испуњено основно људско право „право грађана да знају“ као и три основне Европске вредности када је јавно информисање у питању а то је СЛОБОДА, НЕЗАВИСНОСТ, ПЛУРАЛИЗАМ
– О реконструкцији зграде жељезничке станице у Новом Саду грађани су информисани, али не на прави начин, тј. потпуно, истинито и благовремено што им гарантује Устав Републике Србије, медијски закони и Кодекс новинара Србије.
– Медији, са изузетком само неколико независних, нису поштовали основно људско право грађана да буду информисани и да знају све што је важно за питања од јавног интерса у које свакако спада реконструкција највеће жељезничке станица у Србији.
– Државноцентрачни медији, који су блиски државним органима, телима и државним функционерима (владајућим елитама) информишући јавност само фактографски, без критичког и аналитичког приступа, су на посредан начин пропустили да обавесте јавност да је објекат небезбедан и и даље градилиште па стога није за употребу те их је тако довео у директну опасност.
– У фокусу медија, када је реч о овом пројекту, била је личност, а не догађај, у овом случају пројекат реконструкције жељезничке станице у Новом Саду и његов значај за грађане. Тачније, прво отварање је било у функцији предизборне кампање. Овим изузетно захтевним и прецењеним инфраструктурним пројектом медији се баве веома селективно. Већина је пратила само два отварања,посебно када су пругу од Београда до Новог Сада и реконструисану станицу отворили председник Александар Вучић и председник Мађарске Виктор Орбан.
– Овај догађај је прешао информативни праг за све медије не због инфраструктурног пројекта већ више због субјеката (Орбан и Вучић). На овај закључак упућују налази да је друго отварање у јулу 2024. били изразито мање у фокусу медијске пажње, јер је објекат сад као потпуно реконструисане станице отворила председница покрајинске владе Маја Гојковић.
– За националне медије реконструкција новосадске жељезничке станице била локална тема. Тиме су се само спорадично критички бавили БИРН и Н1. Тим инфраструктурним пројектом континуирано се бавио само портал 021. Владало је мишљење да је то углавном „парње пара“. Интерес је порастао тек након пада надстрешнице, када су поједине телевизије, на пример, као што су Инсајдер и Н1 направиле докуменнтарне филмове и специјализоване емисије.
– Медији блиски владајућим елитама су били промотивни медијски простор и време за оправдавање изразито скупог и контроверзног пројекта реконструкције новосадске жељезничке станице рађене у склопу пројекта реконструкције пруге Београд-Будимпешта. Објављивали су само промотивне рендер фактографије о томе како ће то бити један луксузан објекат и набрајали радове који су у току и у припреми који ће допринети „удобности“ путника: кутак за децу, амбуланта,
удобне фотеље у чекаоницама, лифт за особе са инвалидитетом, могућност тестирања на ковид 19, пакетомат, картомат, нови тоалети, и као додатни убеђивачки садржај текстове употпуњавали низовима пројектних фотографија како ће све то изгледати када реновирање буде завршено. Аудиторијум је тако стекао утисак да је реч о веома модерном, луксузном и сигурном објекту.
– Новинари портала 021 су свој аудиторијум информисали о правом стању ствари, хаваријама, објекту који је и даље у изградњи иако је отворен. Да би били потпуно кредибилни континуирано су слали упите званичним институцијама попут Градоначелнику, инспекцији, Инфраструктури жељезнице, Србијавозу, надлежном Министарству, поверенику за информације од јавног значаја.
Углавном нису никада добили одговре, а када јесу, то је било углавном да те институције нису надлежне. Нису добијали одговоре чак и на сасвим једноставна питања сервисног типа. Тиме је директно угрожено право грађана да знају све о јавним пословима а посредно су и угрожени, јер нису на време обавештени о реалном стању објекта па су им и животи могли бити угрожени.
– Новинари су селективно позивани на конференције за медије, а да поставе питање имали су прилику само најодабранији. То никада нису била критички оријентисана питања.
– Једно време било је забрањено фотографисање у оквиру објекта не само новинарима.
– Новинари генерално немају довољно знања о томе како се прате велики инфраструктурни пројекти.
Непоступањем РЕМ-а и Агенције за спречавање корупције створени услови да неки, пре свих медији блисли владајућој елити, одустану од своје уставне и законске улоге а то је правовремено, јасно, истинито, критичко, балансирано информисање о питањима од јавног интереса јер јавност има право да зна. Тако да су уместо информативних постали средство промоције и пропаганде, чиме су допринели да због неадекватне конструкције, реконструкције и адаптације Железничке станице у Новом Саду погине 16 особа, а једна буде тешко повређена.

ПРЕПОРУКЕ

  1. Регулаторно тело за електронске медије, а складно члану 29 Закона о електронским медијима, да изради и усвоји Правилник о извештавању о пројектима од јавно значаја како би се обезбедило информисање грађана о:
    – Разлозима реализације пројекта
    – Изворима финансирања и цени
    – Роковима реализације
    – Извођачима
    – Надзору
    – Утицају пројекта на друштвени развој на локалном и национом нивоу.
  2. Редакције националних медија требало би да имају барем једног новинара/новинарку који је прошао обуку о томе како се извештава о великим инфраструктурним пројектима стога што су то скупи радови и реално је претпоставити да су могуће коруптивне радње, што су повреде на тим градилиштима готово неминовне и на крају што од квалитета изведених радова зависи безбедност грађана.
  3. Тренинг центри за новинаре ваљало би да осмисле мултидисциплинарне курикулуме за обуку новинара који прате изведбу великих инфраструктурних пројеката.
  4. У оквиру конкурсне подршке медијима на локаном нивоу успоставити систем награђивања медија на локалном нивоу, који својим извештавањем доприносе остваривању јавног интереса грађана у медијима.